Zatvaram vrata, čujem poznati urlik, stisnem grlo da progutam filing i zamrzim svakodnevne male obveze.

Bilo bi nepravedno da zamrzim house i odbacim te slike zato što više ne volim...

mislim da su najgori prvi tjedni od prekida. prvi tjedan mi je bilo nekako lakši od drugog jer tek sam onda shvatio da nje više nema. nema poziva, nema poruka na mobitelu, nema je kraj mene kad spavam, nemam se kome izjadati kad mi netko digne živce... tek sam onda shvatio da sam solo, al pomirio sam se s tim i nastavio dalje. najgore se zatvarati kod kuće i razmišljati o tome. treba izlaziti i zabavljati se. vrlo brzo sam dobio onaj osjećaj slobode i počeo sam gledati druge cure. zavisi i o tome tko jer koga ako si ostavljen je teže a opet, sve zavisi o razlogu prekida meni je moja bivša rekla kako me više ne voli to mi je bilo dovoljno da ju na neki način zamrzim ona je htjela da ostanemo frendovi, al rekao sam joj, ne želim te više vidjeti i živi dalje kao da ne postojim. treba nastaviti živjeti onako kako je bilo prije nego ste se upoznali mislim da je to najbolji način da se nekog preboli. meni je sad 2 mjeseca soliranja i ok mi je. kad ju vidim u gradu, okrenem glavu i nastavim dalje.

Kad god jednom od njih pokažem svoju naklonost pokušava mi napuniti glavu svojim glupostima, pridobiti me sebi i govoreći mi svašta učiniti da zamrzim drugog.

Ako se ovo nastavi ovako na dobrom sam putu da zamrzim to dojenje.: rolleyes:: (: cry: Danas joj je punih 6 tjedana i nije bilo dana od kad se rodila da nisam plakala od bolova.

stisnut ću usne i spustiti šalicu neću tražiti usputan odraz sebe kad kroz staklo vidim tu nepoznatu djevojku neću je pratiti, neću je pitati trepnut ću i izgubiti je iščeznut će dok je savršena prije nego što je zamrzim dosljednošću pjesnika kakav se trudim biti

Za usavršiti hodanje sa derezama po ledu treba mnogo vrhova uspeti, da bi mogao donijeti neko konkretno mišljenje jesam li spreman na zimske pohode ili da zamrzim zimu i penjanje po ledu.

danas čitala da je gianna nannini rodila prvo dijete u 54 - oj godini.. a ja sad znam zašto u trenutku zamrzim muške, pogotovo koji ovako pišu... izvinjavam se, hm, ako smo mi feministkinje naziv za muškog u tom smislu je...???

M a, ne... nema više nade... nema... jednostavno sam izgubila volju za sve... ljubav me razočarala... razočarala me potpuno... neznam... neznam ni sama dali je pametno odustati kad izgleda da imam još samo korak do mog ljubavnog cilja... ali.. neću... jednostavno... mi se... jednostavno mi se NEDA ali i neznam razlog zbog kojeg bi mogla nastaviti... nema ga... jednostavno znam... da me ON neće nikad primjetiti.ma to je činjenica zar ne? ma je... činjenica je... i neda mi se više boriti... boriti sve do kraja života... jednostavno sam okrenula novu stranicu svog života i započeti ću potpuno novi život... i neće biti više ljubavnih jada... neće... odsada je s vama nova andrea a možda i neznam... možda se ipak ponovno zaljubim... ma to samo BOG zna... viditi ću... viditi ću za nekoliko godina dali ću se ponovno zaljubiti... ali sada sam (trenutno) u nezaljubljenom stanju... takva sam vam ja... prvo se zaljubljujem, pa zamrzim svoju simpatiju, pa odustanem od svega i na kraju SHIT... takav vam je život... kako bi moja rodica rekla " čupav i dlakav "... i neznam... nekako sam sva slaba... i slomljena... oslabljena... mislila sam da mogu nešto učiniti sa svojim životom... da ga promjenim... da bude savršen... ali... nemože... uvijek nam nešto stoji na putu do savršenosti... jer...

Ili iz neke zlobe, ili da ju zamrzim, da me sklone od sebe ili ju jednostavno boli briga za mene..

Ono, pokušat ću sve da me zamrzi i da ja zamrzim njega

Ja sam mu rekla da znam da laže i da me neće otjerati od sebe tako što me želi natjerati da ga zamrzim da nam bude lakše.

Nitko te ne tjera da voliš ili zavoliš oružje, a bome nećeš ni ti natjerati mene da ga zamrzim.

Šta ja radim? Dokazujem šta? Da se znam zabavljat? Da znam biti sretna? Bez njega nemogu ništa.Bez njega ne mogu živjet.Neznam šta je sa njim.Pati.Pati koliko i ja.Znam to.Vidim to.Samo pokazuje to na drugi način.Na način da ga zamrzim, pa da više ne vidi moje skrivene poglede prema njemu svakodnevno.Sabrala sam se i izašla u buku.Sva ta kreštava glazba.Ljudi.Pokupila sam svoje stvari i otišla.

O Marijo, divna čista golubice, koja si se tek puštena iz ruku Božjih, odmah digla na krilima svoje svete nevinosti, te nikada ne pade u blato nečistoće u koji tone cio svijet, daj da se i ja dignem na krilima Božje ljubavi nad svijet okužen ovim grijehom, te zamrzim sve njegove grešne naslade i nestalna njegova dobra.

Došlo mi čak da otkinem jednu i idem je cuclat:) Kako je došlo do toga da tako zamrzim zimu?

Zbog ovakvih debilizama u trenurku zamrzim zene, ali se onda sjetim ko je tomu kriv pa samo prezirem manjinu, feministicku, zenske populacije.

Patio sam za tobom, pokusavao da te zamrzim, ali sve je bilo uzalud.

I još nešto.I moj je ćaća otišao u partizane.Jes malo kasno.1945. godine kada je i Hitler htjeo ići u partizane, ali ti to ne daje za pravo da napadaš narodnu vojsku.Jes istina i da mi je mater po dolasku Tuđmana dobila ćaćinu domobransku penziju.Od partizanskog staža ništa.Zbog toga i meni dođe da zamrzim crvenoguze.

ne baš. ne možeš spriječiti erupcije vulkana, možeš samo kontrolirati svoje reakcije kad do nečeg takvog dođe. možeš bježati panično ili bježati smireno. ništa više od toga. droge se čovjek nikad ne riješi. može samo potisnuti svoju želju za njom, ali ovisnosti se čovjek riješiti ne može. nastajanje emocija također. ja ne mogu svjesno odlučiti da se zaljubim u nekoga. ili da nešto zamrzim. mogu samo sjesti i čekati dok to prođe (možda mogu malo utjecati na to, ali nešto stvoriti ili odlučiti da se nešto neće stvoriti je nemoguće; mogu potisnuti svoju želju za cigaretom, ali ne mogu učiniti da ona nestane, niti mogu stvoriti iskrenu želju za plućicama na kiselo)

Njihov filozofsko-revolucionarni pristup meni je osobno najviše koristio da zamrzim filozofe, a spoznam presudan značaj neposredno političkog djelovanja (jedino) na tome Praksisu hvala.

Tražim razloge da je zamrzim, da odem s prvim zrakama sunca.

Sutra ćemo se vidjet i razgovarat, tako da ću vam tada javiti što je točno bilo.Ali zbunjena sam jako.E, da imam osjećaj da svi koje volim odlaze od mene... Frend, brat (živi u Njem), moja žućka (ona je kod bake)... Nemrem vam opisati koliko sam vezana za tog psa.Sad kad smo išli, htjela sam se obuzdati, ali suze su mi same išle... Tak se osjećam, jadno, tužno.Sutra imam misiju nagovoriti frenda da se nastavimo družiti.On je rekao da je počeo biti slab na mene.I onda kaže mi da je htio da ga zamrzim, jer mu je teško pogledati me u oči i nalaziti se samnom.Kaže da je to bolje za oboje.I misli da je bolje da se ne vidimo i družimo neko vrijeme.I jedva sam ga nagovorila da se jednom nađemo.Ajme znate kako će mi to sad falit.Ja sam mu rekla da je sebičan, jer se želi maknut od mene.Pa mi je rekao da kaj ja mislim da je njemu svejedno i lako i to da se nemre nać samnom jer mi nema snage pogledati u oči i da mu kažem odmah prek moba kaj mu hoću reć kaj se nađemo.samo da se maknemo s ovoga.A ja sam mu onda rekla da kak ne kuži i da će mi falit.. I onda je on još slal ali nije mi se dalo odgovarat.Ajme, koliko sam se naplakala zbog ljudi koje najviše volim... Pitam se ima li sve ovo smisla, boriti, bilo bi lakše samo sve pustiti, sve školu.ljubav, prijatelje, a onda se sjetim kako je nekima teško, kako neki izgube svoj život.I osjećam veliku grižnju savjesti zbog toga, ali ota grižnja savjesti nije zaustavila takvo moje razmišljanje, jednostavno ne vidim smisao... Eto, hvala na posjetima i komentarima.Stvarno puno hvala.Pozzz

dobro kazu, sto ne dozivis na vlastitoj koži ne mozes znati kako je to.. mislim da me ti mozes razumjeti, jer i ti si nekome druga.. uzasan je taj osjecaj, zar ne? uzasno je znati da kada ti zaspis u svom krevetu, a onaj kojeg volis znas da spava s nekom drugom zenom.. ja u tim trenutcima kada to zamisljam, najvise bi voljela da na silu mogu iscupati svoje srce, da ga nevolim, dodem u napast da mu pisem da me nikada ne zove, kao da ga u sekundi zamrzim.. onda savladam sama sebe, ostavim mobitel natrag ispod jastuka i pokusavam misliti na nesto drugo dok ne zaspim.. i tako, noc, za noc. i te noci, nisam imala u planu mu to predloziti, nisam nikada ni mislila da cu to napraviti. to je bio pocetak prekidanja. rekla sam mu da dode po mene i da idemo. da sutra krene, nije bitno kamo cemo, ako se volimo krenut cemo ispocetka i snaci cemo se.znam da je to bilo pomalo djetinjasto, ali ja to nisam bas mislila ozbiljno, to je bio kao mali test za njega. ostavila sam ga da do sutra razmislja i da se javi. i onda kada je napisao tu ogromnu poruku na fejs, kako mu je sin jedini razlog zbog kojeg to ne moze napraviti, kako mu je sve na svijetu, bla bla, i kako ga nije briga za zenu, shvatio je kao da samo voli mene i da me vrati u proslost opisao je sve nase lijepe trenutke u detalj i moleci me da ostavimo sve onako kako je, da ga takvim prihvatim. tada sam citajuci to, zaplakala, ponovo sam tada shvatila da on ne vrijedi, napisala sam mu nesto u tom smislu, kako mu je izvlacenje na sina tako jadan izgovor, rekla sam ako mu nije stalo do zene, nek se rastavi, jer nisam ni pomislila ga odvajati od djeteta, needaj boze. rekla sam mu, ostavi nju, i mi cemo onda moci nastaviti, a njegov ce to sin kad tad prihvatiti. i tada na to, nasao je novi izgovor. ja znam da to nije ljubav, i pomalo me sram pricati ovako o svojoj naivnosti, ali svi su naivni kada vole. no tog trenutka sam odlucila raditi i protiv srca, ostavila sam ga. eto proslo je vec dosta dana od prekida, bas me neki dan pitao jesam ga pomalo zaboravila jer mu ne pisem, samo se cujemo kad me on nazove i to od 5 poziva na jedan koji se javim, rekla sam mu da jesam, nekako polako ali uspijevam. promijenio je boju glasa, bila sam presretna, jer zelim da malo pati. nekako imam tu zelju da pati zamnom.. nakon par sati pisao mi je, kako shvaca da me izgubio zauvijek i da ga jako to boli, i da ce biti sretan onaj koji bude samnom zauvijek, bla bla, tipicno. ali nakon svakog tog njegovog poziva, svoje srce uzdrmam i shvatim kako mi on nedostaje, nakon svake poruke pozelim ga uz sebe. i onda ja pocinim gresku.. priznam mu to. i sta on napravi, nista kaze kako ce odgovoriti, ali za to mu treba vremena za pisanje i da bude u miru. i ja sada, od tog neodgovora, stalno provjeravam jel odgovorio, nista, nema vec 2. dan nista. i onda sam mu napisala da je doista glupo ovo sve, pomalo djecje, i da to nije ono sto smo mi bili, i da se iz dana u dan navikavam na ovu situaciju, i poslije kada me ponovo bude pitao jesam li ga zaboravila i kada kazem jesam, nek se ne cudi zasto, jer ga nije bilo dovoljno nikada tu za mene, i ono sto nemas i ne vidis, lako se izbaci iz srca... i od tada, izbrisala sam mu brojeve, ne javljam se.. niti on, a znam da hoce, kad tad.. i pripremam srce na novu dozu osjecaja.. a umom se zelim uvjeriti da je izbacen. ehh, jos samo to vrijeme, eee da brzo dode to vrijeme, da ga doista nema.. (s potajnom zeljom da ga nema u meni, a ima mene u njemu) pa neka pati, zasluzio je

Zbog ovakvih upisa zamrzim svoj spol.: (

Svakih pet minuta mi se s tv-Nove izdere " NIIIIIIIKOGA nisam voljela taaako..... ".... joooj to je toliko agresivno da svaki put doživim šok kad to čujem i zamrzim Konzum iz dna duše.

Kratko i jasno.. ima li netko neki savjet; Kako da ju zamrzim?

Ono što najmanje želim.. da je zamrzim

I bolje je da te nema, da si časno stavio pečat na onaj Danas da nikada ne postane Sutra, i natjerao me da te zamrzim tako snažno i zavolim još više

Želim da napravi više nešto preodvratno da ga zamrzim do kraja života