nije morala ništa napraviti... dovoljna je bila sama njena pojava i njeno olajavanje da ju svi odmah zavolimo: cerek:

.... trenutak je dovoljan da se upoznamo........ trenutak je dovoljan da se zavolimo......... trenutak može razoriti ono što može i stvoriti.......

A prije toga bih priznala sama sebi da ponekad jednostavno zavolimo i onoga za koga znamo da nije ono što trebamo, ali to nije nikakvo jamstvo da prekid neće ništa manje boljeti.

Bog želi da ga upoznamo u poniženju i da ga zavolimo ali svojim sebedarjem ", rekao je na kraju homilije biskup Šaško.

Veliki like za sve vas:) Zavolimo svoja tijela-žene smo i nitko nam ništa ne može.:)

U već spomenutom posmrtnom članku posvećenom Ivanu Merzu, msgr. Beaupin navodi i ovo: »Istodobno (s nastojanjem da što bolje upozna francuski katolički pokret), Ivan se potrudio da mi upoznamo i zavolimo njegovu dragu zemlju koja je za tolike među nama bila još potpuno nepoznata.« [ 15 ]

Zavolimo dan ovog dušozorja, zavolimo misli i sjećanja, dozvolimo srcu da diše, oslobodima ga iz krletke sumnji, dozvolimo mu da zatitra ekliptikom nutarnjeg sunca, da nam novo svitanje sve prošle tuge i nesanice u zaborav odnese.

Likovi koje ćemo u tom izobilju situacija i književnih taktika sresti vrlo često postaju, dijelom i naše intime, pa tako Mićanović uspijeva postići da ih zavolimo u svoj njihovoj nesavršenosti i, ponekad, tragediji.

Niko od nas ne uči kako da zavolimo sebe same, jer je to jedinstvenost (kvirnost) naših vrlina.

Prije nego što počne krvoproliće i prije nego što nas upozore da se " jako bojimo ", film nam dopušta da se upoznamo sa likovima te ih zavolimo, a to ga uzdiže u tragediju... Glumci daju učinkovite nastupe.

I nas je potakla da budemo manje kritični prema tijelu i da ga zavolimo onakvo kakvo jest, jer svaka bora, svaka crtica i nepravilnost dio su nas i naše jedinstvene životne priče.

Nikada više.. nikada ga neću vidjeti.. čuti njegov glas, njegov osmijeh.. kao da mi je netko isčupao pola moje duše.. jednostavno, njega nema, nema, nema.. zašto nam Bog da da tako zavolimo i onda nam to oduzme??? zašto je život tako okrutan? mislim da na to pitanje odgovor nikada neću saznati.. zapravo, neću ga prihvatiti.. sve bih dala za još jedan dan s njim..

1. nezadovoljna brakom ali životarim, tako je kako je 2. dogodi mi se ljubavnik 3. zaljubimo se, zavolimo, traje godinama 4. muž mi sve manje znaći, nestaje sve što je u malim kolićinama nekad postojalo 5. ljubavnik ima obitelj i sve što mi može dati je to što mi i daje (prijateljstvo, nježnosti, podrška, malo druženja, odličan sex...) 6. (sad sam u ovoj fazi) sa mužem pred rastavom, dogovaramo o imovini, selidbi, djeca ostaju sa mnom... on za ljubavnika ne zna i ne želim da zna. 7. ljubavnik nikada nije ni mislio ostaviti svoje pa to ni ne očekujem, jedino je pitanje da li ću nastaviti s njim ili ću i to prekinuti (volim ga, i on mene al znam da si nikad ne bi oprostio kad bi ostavio djecu zbog mene, a ja sa njim nesretnim ne bih mogla živjeti)

Tako ljubav prelazi i na osobnu razinu pa djecu povjernu na brigu i edukaciju često istinski zavolimo, osobito odgajatelji koji su s njima cijelo vrijeme.

Gerarda Tomu zavolimo kao uzor i zagovornika na nebu?

Naviknuti ću se ja već, neke stvari nam se ionako od prve ne sviđaju, pa ih kasnije zavolimo.

tako je, Laki... to sam rekao, ja tako mislin... Mislin da Cernat nije rijesenje za Hajduk... Bio je lani, i nije me odusevio... vidi se da je odlican tehnicar, da zna s lopton... ali to nije dovoljno.. onda bi i ja moga igrat u Hajduku... pa covijek nije igrao pola sata sve skupa u Kijevu, miljama je daleko os Rumunjske reprezentacije.... pa da je dobar igrao bi.... al ol ocito nije i ne razumin onda vas koji toliko zelite da se vrati... pa ja mislin da on ni nema neke ponude, zato bi i dosao u hajduk, igrao bi za pola milijuna, nakupio bi se para, zivio bi u najlipsen gradu na svitu, publika bi mu skandirala (jer mi volimo takve igrace-tehnicare-ipak nama malo treba da se veselimo, da nekog zavolimo).... ma pljeskao san mu i ja za svaki dobar potez, ali sveukupno-TO NIJE TO, MENI TO NIJE DOVOLJNO i nadan se da ga nece vratit nazad...

basic love nam proizlazi iz toga da naiđemo na nešto što se poklapa sa našom vizijom kako bi to nešto trebalo biti (recimo, filozofiju određenog filozofa zavolimo kad vidimo da govori ono što bi i mi sami rekli). tako da bi ta ljubav izlazila iz uma i bila bi iluzija tog istog uma. ali to nije zadnja razina ljubavi, nego samo jedna od razina ljubavi.

Kad istinski zavolimo i prihvatimo sebe baš takve kakvi smo, kad se počnemo oslobađati potrebe da budemo nešto što netko drugi od nas očekuje, kad počnemo malo više ugađati sebi i s vremena na vrijeme zastanemo i čestitamo sami sebi na svemu što smo do tog trenutka postigli, u nama će se početi otvarati neiscrpno polje mogućnosti i bit ćemo otvoreni za prosperitet svake vrste.

Poziva nas da upoznamo Božju Riječ, da ju zavolimo, da mislimo i živimo po njoj.

Kad ih jednom shvatimo, zavolimo, provedemo u djelo, Bože dragi, koje li radosti u njima

.: Potrebna je samo minuta da nekoga primijetimo, sat da nam se svidi, dan da ga zavolimo, ali potreban je cijeli život da ga zaboravimo:.

Isus je put, ne samo do nas samih, već i do drugih oko nas te do samoga Boga jer tek po Isusu spoznajemo druge, primamo ljubav i snagu da ih prihvatimo, zavolimo.

To znači da zavolimo ono s čime odrastamo, što susrećemo u afirmativnim godinama i to postane dio nas, a to što to kasnije zovemo dobrim starim stvarima je nekome, tko uz to nje odrastao, nevažno.

Teško je odreći se života ako ga jednom zavolimo.

To postižemo na način da zavolimo ono što oni vole, da im damo do znanja da ih volimo jednako sve i da im pričamo o vjeri, svjedočimo svoj život, prenosimo im ono što znamo i upoznajemo ih s Evanđeljem kako bi upoznali Isusa, svog spasitelja i otkupitelja.

Svi se mi pravimo fini kada zavolimo nekoga, kompenziramo potrebe za fizičkom blizinom s onom psihičkom komponentom jer ništa nije savršeno, mislimo da nije seks toliko bitan, on/ona je umoran, ima puno briga, stresa, problema, u vezi je bitna ljubav, razgovor, da mjesecima sjedimo na trosjedu, gledamo filmove i držimo se za ruke.

Kada nekog zavolimo uvek na pocetku mislimo da je to za sva vremene, jer u vecini slucajeva da tako ne mislimo uopste ne bismo ni bili sa tom osobom.

Dragi fra Stipe, iako se dugo poznajemo, ove tri godine naše bliske suradnje omogućile su nam da jedan drugoga još više i dublje upoznamo i shvatimo; i da jedan drugoga, kao brat brata, istinski zavolimo.

Molimo da svi jedni druge najprije razumijemo, zatim prihvatimo i zavolimo pa ćemo tako i najbolje surađivati.