Životinje i zveri novosvetskoporetkaških nacista, prvo prospu gomilu bestijalnih laži o budućoj žrtvi.

Međutim, najznačajnije djelo u predratnoj fazi Kawabatinog stvaralaštva je " Snježna zemlja ", osim kojeg je do rata napisao i Ptice grabljivice i divlje zveri.

Umesto pobednika iz čijih očiju zrači pogled " veličanstvene zveri " (Hitler) i koji ispušta " krik strasti " (Kuberten), dominira izgled sportiste koji je u funkcionalnom jedinstvu sa " pobedničkom strategijom " kapitalističkih koncerna.

Oni su, poput Kube, dovedeni u situaciju da ce ih fasisticke zveri bukvalno pozderati.

No, budimo realni: hrvatski selebriti su male mace za ove opake, srpske zveri.

" Ništa nije tako izvesno kao što je Ništavilo " aforistički zapaža jedan od velikih iskušenika ništavila u literaturi, Semjuel Beket, dok je ogromna snaga ništavila navela nemačkog filozofa Jingera da skuje sintagmu " jašući Tigra " na taj način metaforično nazivajući nihilizam moćnom, privlačnom, neodoljivom i prefinjenom zveri.

I ubio je 350 male dece, skupa sa svojom zveri koju su zvali meda ustaša (ubijen kasnije na plitvicama) kapitalni primerak ličkog medveda. a meda je općio i sa 15 srpskih starica na koje je kasnije stavljan med da meda ih obliže prije spavanja.

Pogledajmo kako je to zapisano u Otkrivenju poglavlje 17 (u prevodu Vuka Karadžića sa engleskog u izdanju iz 1937.): 1. I dođe jedan od sedam anđela, koji imahu sedam čaša, i govori sa mnom govorći mi: hodi da ti pokažem sud kurve velike, koja sedi na vodama mnogim. 2. Sa kojom se kurvaše carevi zemaljski i koji žive na zemlji opiše sa vinom kurvarstva njezina. 3. I uvede me duh u pusto mesto, i videh ženu gde sedi na zveri crvenoj koja beše puna imena hulnijeh i imaše sedam glava i deset rogova. 4. I žena beše obučena u porfiru i skarlet i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserima, i imaše čašu u ruci svojoj punu grozota i poganštine kurvarstva svojega. 5. I na čelu njezinu napisano je ime: tajna, Vavilon veliki, majka kurvama i grozotama zemaljskim. 6. I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih.

Ja ću to kazati tajnu ove žene i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova. 8. Zver koju si video beše i nije, i izaći će iz bezdana i otići će u propast; I udaviće se koji žive na zemlji, kojima imena nisu napisna u knjigu života od postanka sveta, kad vide zver koja beše i nije, i doći će opet. 9. Ovde je um koji ima mudrost.

Zato su oni bili bacani pred zveri, mučeni, razapinjani - i ubijani.

Mediji poslednjih godina sve više objavljuju o neverovatnom ponašanju pojedinaca, uglavnom civila, u kojima se iznenada pojavi zver, ali ne zver koja kidiše svojim krokodilskim zubima na žrtvu, ne uskače u vodu da bi lovila plen, ne baca se sa litice kao ptica (jer kako tumači moderna psihologija mi smo evoluirali od zveri) već uzima pištolj ili automatsku pušku i kreće vrlo precizno da puca na mestima gde se ljudi nalaze grupisani (škole, biblioteke, supermarketi, bioskopi) i to čini kao mašina ni jednog trenutka ne oklevajući što su mu na meti, na primer, deca?

- jao mila majko, drogira se Rajko/rekla sam ti kćeri, beži od te zveri

Zveri Srbske, kao kišobran organizacija za sve naciste, fašiste i poludele mantijaše u Srbiji nailaze na sve veći otpor građana naše zemlje.

Primjerice, priča Otisak zveri u pepelu, osim što izvanredno kombinira klasičan SF motiv putovanja kroz vrijeme i susreta s izvanzemaljcima s tipičnim magijskim elementima fantasy literature, opet u žarištu ima pitanja čovječnosti i odanosti u vremenima prijelomnima za sudbinu planeta, dok priča Taar nepobedivi naizgled počinje kao konanovska avantura u stilu mača i magije ali prema kraju njen postapokaliptički štih sve više bode oči.

Osim naravno one zveri i ubice od čoveka što se djavolu na Alojzije odazivao.

Austrougarski vice-maršal Gherter: " Ja nisam video u svome životu, ni čuo za zveri u ljudskom obličiju poput hrvatskih vojnika.

To je, zapravo, obožavanje apokaliptičke zveri Otkrovenja Jovanovog, za koju znamo da je Antihrist.

Znate, ne, himere su kakti neke zveri tam iz one grčke mitole ne, kak, mitoloji milolog no, znate otkud.

I zato je naslikal tu sliku da si vide kak su te zveri zgledale.

Nastavlja pripovijedati s neskrivenim divljenjem o junačkim djelima pripadnika klana pod vodstvom Milorada Ulemeka Legije, posebno poštovanje iskazujući Sretku Kaliniću Zveri i njegovoj specijalnosti tranširanja te mljevenja ubijenih protivnika.

Ipak i fra Petru i Zveri je dopušteno sanjati.

Tako je fra Jeleču za sve kriv Tuđman, a Sretku Kaliniću Zveri nitko nije kriv, on je uživao u čistoj radosti ubilačkog čina i isplaćenoj nagradi, sada se bujicom ogavnih priznanja bori za što bolji status u zatvoru koji ga očekuje.

ja ne sirim nikakvu mrznju, ja sam srbin iz beograda. i ja pisem objektivno asto nepismeni ne razumeju to je druga stvar. ja tebi ne mogu da dokazem neke stvari jer si ti i vecina ovde maloumni.malo mesto mali um. obrazovani hrvati to razumeju bolje. ja sam bio u jna u tvojoj lijepoj i znam kakvi ste u odnosu na nas iz srbije. sramota. da ti kazem nesto, a to svi hrvati koji su bili u srbiji znaju. mi smo pitom posten narod, ne divlji i ne zveri. hrvati koji su sluzili vojsku JNA u srbiji su uzivali i niko ih nikada nije dirnuo.ni za to sto su hrvati ni za to sto su vojnici. mi smo dozivljavali grozote kod vas.ja se secam sibenika, u more bih ga gurnuo.split je bio ok tada. samo pogldeas na taj period pa nadji odakle je dolazila mrznja. rat me ne zanima, jer ga nisam ja poceo nego tvoj poglavnik. i molim te da ne prosipas gluposti kao posle rukometa u beogradu. procitaj neke novine prvo, ali ne samo naslov.

A ako već ima ljudi.... kao što kažeš pohotno se gledamo, izađemo poslije van napaljeni i najčešće već u svlačionicama maznemo ko zveri

veli meni mama fčera branko el me čujež a velim ja njoj no čujem a kaj očež mama. a veli ona branko el ti znaž da mi ovo leto jož nesmo jeli kostanje. mogel bi ti otiti nekam v šumu i nabrati kostanje pak bomo pekli. a velim ja njoj viž to je baž prava i anjc a ideja i baž bi mogel otiti malo jih nabrati. i tak sem si ja zel cekera i fučnol sem đekicu i krenol vu šumu. a za opazač sem si del jenoga pravoga hanđara za slučaj da me kakova divlja bežtija zaskoči vu šumi il divlja svinja il da nebi slučajno na kakovoga divljega jelena naletel koji bi me štel na roge nabiti kaj ga prepičim z nožom vu samobrani. jerbo se z jelenima nigdar nezna jerbo to neje srnjak. đekica je čistam poskakival od sreče kaj idemo se malo sprehodati. i tak smo polako došli i do šume. vusput smo sreli staru babu ružu. tak je smrdela po štali kaj čovek opče nebi kraj nje ni špeka z lukom mogel jezti il kaj slično. i stalno je narekala brankec a kaj se tak žuriš nek odi polekše kaj se bomo spominjali. onda dok više nesem mogel zdurati od toga silnoga smrada a videl sem da i đekica ju obilazi na široko i poprek onda sem joj rekel čujež baba ja više nemam čaz se spominjati i dangubiti nek mi je za požuriti se da nebi slučajno noč se spuztila pak nebom videl doma. a veli baba ruža no branko el si ti smešen pa kak bi se noč spuztila kat tijam poldan tuče. a velim ja njoj je baba ruža sat je zimsko vreme i nigdar neznaž gda bi se noč mogla spuztiti kad je saki den se krajši. i onda sem zaprašil. jož je nekaj zavikivala za menom al sem se ja pretvaral da ju opče ne čujem. a vu šumi je bilo tak lepo vreme kaj mi je zrak čizti čez pluča se samo posklizaval i bilo mi je pravao zadovoljztvo dihati jerbo mi se ot toga čiztoga zraka i mozek sprečistil mam. otišel sem do jenoga kostanja za kojega znam gdi navek ima debeli kostanjov i bilo jih je i ovo leto i tak sem začaz nabral skoro pun ceker. samo me jebe ono dok kostanj ostane v onom svojem ježovincu i neče vun zbiti a žal mi ga je oztaviti i onda si se przte sprepičim i to me stražno zražifcira. i opče neznam kak ljudi moreju zmisliti svakoga vraga i avijone i raketline a nemreju zmisliti kaj bi kostanji rasli bez tih iglic il naprimer kupinje bez trnja i to je baž velika bedaztoča. i taman da bum krenol doma a kat tam nekaj počme šužkati v grmlju. a ja onak kak ninđa zvadil noža fletno kaj je samo zafijuknolo kak sem zraka zrezal i stal sem mirno kak kip za sekundu i dobro sem poslušaval otkud me bu zaskočilo kakvo čudovižte il veper z velkimi kljovami il jelen kakov divlji. i baž ko za vrak je đekica nekam zginol v šumi i neje ga bilo. i tak sem stal jeno dezet sekundi dok nabrojiš do dvajst na miru al se nikaj više neje čulo. i taman da bom spuztil noža a kat tam eto ti vraga pak šužka v grmlju. ja sem sat več bil lud i taman si mizlim idem napazti tu bežtiju pa kaj bu bu. ak me zakolje zakolje i više me nebu nek me samo poždere za pol vure i samo bodo po cipelišima znali kakova me je nevolja snašla. a kat tam jož malko zašušne i samo z grmlja van zide obični gužter zeleni i mam mi je bilo lakše pri duši. i đekica se otjemput odnekud zmogne i velim ja nemu e đekica đekica ja te ranim a tebe nema dok me kojekakove zveri očeju raztrgati na komade. kaj bi bilo da je mezto gužtera vuk skočil il medved il pamtera crna il kaj slično a tebe đekica nema. samo je podvinul repa jerbo je znal da se z tim neje za šaliti. i reko idemo doma. i mizlim si ja kaj pemo vraga iztim putem doma kaj još na babu ružu naletimo nek idemo prek goric i morti je što gore pak si kojega gemišta strusim na brzinu. i taman kaj da sem znal. ižtvan je bil v goricami i čim me je spazil mam je zaviknol branko pa gdezi ti kaj te nigdi nema odi na jenoga gemižta. a bogme je ižtvan več bil fezt pod šusom jerbo je i pero bil ž njim i lepo su se nakresali. i tak sem si popil jeno dva tri gemižta z njima i taman reko si spijem jož putnoga i idem kat ti veli meni pero branko a kaj imaž vu tom cekeru. a velim ja a dečki ižel sem malko kostanjov nabrati kaj spečem doma. a veli ižtvan branko pa ti to nebi rekel da imaž kostanje. baž bi mogli speči za jeno dve šake. a velim ja dečki a kaj mi mama bode rekla. a veli ižtvan branko pa jezi bedazt pa mama nezna kolko si ti nabral kostanjov a mi spečemo samo za tri šake. i onda je pero zakuril i tak smo polako peki kostanje i pili gemižte. i tak malko po malko i jož samo jenu šaku i veli pero jož samo jednu i kat ja pogledam v ceker a kat tam jož samo tri kostanja v čošku. mam me je zdeni znoj oblejal kaj mi bode sat mama rekla. a veli ižtvan no branko pak joj rečež da neje bilo nigde kostanjov i otidež zutra i naberež druge no daj si spij jož jenoga gemižta. i tak smo pojeli se kostanje osim tri komada. meni se je več počelo polako vrteti v glavi ot gemižtov a i đekica je veđ bil neztrpljiv od dozade i velim ja njima dečki idem ja sat doma. a veli ižtvan e jož si jenoga putnoga spijemo i idemo i mi. i tak smo si spili jož jenoga putnoga i jož jenoga posle i krenoli smo doma. veli ižtvan ti pero idi po traktora a ja zaključam klet i idemo. i spuzal je pero ne traktor i da bu krenol a sparkiral ga je vu pol brega. i mesto da ga je del vu prvu brzinu il drugu koju a pero kak je bil pot šuzom del ga v rikverc il v ler i stiznol gaza a kat tam traktor krenol v rikverc i pero prema jarku se zaputil. samo se je prijel za škriljak i neje znal kaj bi više poduzel po tom pitanju. ižtvan si je samo prekril joči z rukami a pero je lamantal po zraku kak bezni konj. a traktor se brže niz brek a mi vikali kočnicu pero stizni kočnicu. a pero se smrzel kak kip se zakipil i ni dabi mrdonl više. i samo fala dragome bogu kaj je na pol brega bila jena stara ruška i traktor direkt v nju. šubeknolo je kaj da je grom lupil i traktor stal na meztu kak zakopan. pero je samo sedel na traktoru i ni mrdac a ja i ižtvan brzo k njemu se zabežali. pero je bil ni krop ni voda. i samo se je malko zguljil na granje od ruške. onda dok se je malko sprimiril išli smo si jož jenoga gemišta popit kaj dojemo k sebi a ižtvan je traktora i peru doma otpeljal. ja dok sem došel doma ni mi bilo nikaj za objašnjavati gde so kostanji nek sem samo otišel spat a mama je vikala kak sem se mogel tak napiti. denes je celi den srdita al sat pem joj nabrati kostanje za stvarno kaj se malko sprimiri. pozdrav.

Tako je sa osvetom izneverenog prijatelja, gangstera sa integritetom u Reservoir Dogsima, uništenog boksera u Pulp Fiction, sredovečne siromašne Afroamerikanke u Jackie Brown, ostavljene žene na ivici kliničke smrti u Kill Bill i bilo je logično da, sledeći svoju nit, dođe do najvećeg zločina u istoriji nacističkog holokausta i shodno tome, najveće (u filmu), moguće osvete odsecanja glave nacističke ratne zveri.

Prolazeći kraj rake, bacismo u sanduk šaku zemlje, kao što su nekad u pustinji, bacali kamenje na mrtvace, da im zveri ne bi raznele kosti.

2 glave na sat po autoputu - to se moze i s nekim kantama, a ove zveri hvataju 300, a i leze (skrecu) i koce mnogo bolje nego prosjecan auto u hrvata.

Naravno žena, verujući u svoju (ne) sigurnost, naročito u veoma jaki motor svoje Honde, zanemarujući činjenicu da vozač pored nje ipak sedi za volanom mnogo, mnogo, moćnije zveri BMW-a, a ujedno i sebi govoreći: ma ko zna o čemu ovaj govori, kako je ja ne vidim??,, nije poslušala vozaža, nego je uz malo prepotentan osmeh lagano zatvorila prozor, namigavši vozaču.

Ostaje nam sada samo da vidimo kako će bog da očisti krvave ruke ove ZVERI