" Sanjao sam da šećem livadom s košarom punom opcija.

No u meni budi znatiželju te šećem kroz noć do izvora zvuka.

Kruno i njegov tim pomogli su mi svojim savjetima i pojašnjenjima mogućih opcija na takav način da sada šećem po praznom stanu s kojim sam zadovoljan i čekam kuhinju.

Fora mi je scena gdje mi Sablja sa staze najavljuje da je ispred mene slap, a ja, idiot, umjesto da se s njim šećem po stazi, ispenjavam slapove.

Sunčeko sije, travica fino miriše, ptičice se natežu na grani.. a ja zaljubljeno šećem parkićima..

Uvečer predavanje u Tübingenu, sutradan Za ručak u Münchenu, potom nasumce šećem ulicama Sam i pomalo odsječen od svijeta Okrećem se za ženama, ocjenjujem listove Bavarki Gledam u izloge premda osobno ne trebam ništa Ne želim ništa i ne očekujem ništa Čini mi se kao da je Europa jasnija u jesenskom zraku Europa otpala lišća i travnjaka što gube boju Dok dolje u Vukovaru kao nekad Vallejovu Španjolsku Prosjaci brane ostatke hrvatskih njiva I ja ocjenjujem listove Bavarki kao onaj Koji ne očekuje ništa ne treba ništa i ništa ne želi Ali zna da njima dolje Treba nešto jače Dobro bi im došla kakva teža stvar Kakva istinska naprava Izučeni bljuvač vatre istinski sijač smrti U biti, trebalo bi im nešto vrlo civilizirano I po mogućnosti sverazorno Da probude Europu i njezine ljude Što ozbiljno raspravljaju o našem slučaju Uz voćnu salatu i bazene privatnih kuća U međuvremenu se spušta večer, pale prva svjetla Morao bih krenuti ili bih u protivnom mogao zakasniti Na sastanak sa smrću i Vukovarom I ja još jednom opsujem krvavu majku Europi I svijetu i oštrom zraku jeseni

Tražim neki svoj mir, jako puno meditiram i radim na sebi, šećem uz more, dišem, mislim, jako sam se primirila.

Prazna novih ideja, našminkana za izlazak, a nemam kamo s nogama, šećem virtualnim ulicama iz blogerskih adresara.

- Znanstvenik Ivica Đikić mi je savjetovao da ne gledam depresivne filmove, da puno šećem po svježem zraku, da što pozitivnije razmišljam i da u svakom trenutku pokušam pronaći neku radost.

Napokon se šećem po gradu bez onog nečeg što me tjera što prije doma da mogu vrijeme iskoristiti za učenje..

Trčim, šećem i zadovoljan sam rezultatima.

Pomalo ga navikavam na opterećenje, šećem po stanu, a Lori me začuđeno prati.

Znaš kako sam jadan, šećem po rubu ponora, pun sam sebeljublja.

Kako sve rjeđe prolazim pored šuma, a kamoli da njima šećem, pažnju mi je privuklo usamljeno drvo na livadi pored groblja.

Od dosade onda šećem prostranstvima Interneta.

Bili su na 5 minuta ako mirujem, a na 3 kada šećem ili nešto radim.

Ja osobno šećem 5 kilometara svaki dan ili vozim bicikl oko 16 km, plivam kilometar.

Jajo voli ovu fazu stvaranja pjesama, kad je u najvećem dosluhu sa samim sobom. Šećem, svašta pretumbavam po glavi, sviruckam...

Volim sunce i šećem umjereno mu se izlažući.

Šećem po biogradskoj rivi, i vjerujte mi slobodno mogu reći da sezona još uvijek traje.

studijski je zapis loš studijski je zapis loš ja tolko truda dao sam al ' ništa od toga i što da radim šećem sam izgubio sam novac i dan izgubio sam živce izgubio sam stan studijski je zapis loš u upaa aaaa i zadnji ton je loš

Jedan od njih je što je stisla ova smrzavica, pa dok oko ponoći posljednji puta na dan šećem psa po surovoj hladnoći mrznu mi prstići na nogama, rukama, obrazi, uši i nos.

Šećem se okolo Nečujma do susjednih uvalica.

Dok se šećem prelijepim gradom u kojem živite, ne vidim pse lutalice i opet kažem jest.

Kad ujutro šećem, prilaze mi stariji susjedi i kažu: Gospon Dino, kaj bumo sad, pa ne bumo valjda Niku dali u Hajduka?

Sada su to neki novi ljudi i kada traje Roland Garros, više ne odlazim na turnir nego šećem Parizom i pijem kave.

E... da se malo osvrnem na protekli vikend i ove blagdane... Sve u svemu prošlo je dobro... zapravo jako dobro... Za mene je Uskrs dobio potpuno novo značenje.. valjda sam počela malo drugačije ga zamišljati pa sam i sama shvatila neke stvari... Valjda kako se približavam odrastanju... (17. i 18. god.) sam shvatila kako stvarno darovi ne znače ništa... dobro, naravno da se njima razveselimo, ali to je sve... Nekako je to bilo " popularnije " dok sam još bila mala klinka, ali sad... sad mi je važno samo da sve te dane provedem sa svojim bližnjima u sreći, smijehu i opuštajućoj atmosferi... Bilo mi je jako zabavno zahvaljujući mojemu bratiću... Dečko je lud da mislim da luđi ne bi mogao biti ni da hoće... ali to je stvarno super... Prvo smo naravno išli na misu, ali poslije nje je počela ludnica... Njemu se naravno nije dalo biti kod kuće što je meni odgovaralo pa smo malo švrljali gradom... naravno pridružio nam se i njegov brat... I tako ja sa dvojicom visokih gorostasa i dvojicom luđaka (u pozitivnom smislu) šećem gradom... obišli smo sve moguće... Prvo smo malo sjedili u parku i promatrali i komentirali ljude koji su prošli... =), zatim smo malo otišli do Lenija i stadiona i tamo se zezali... pa smo otišli do izletišta Sopot... i kad ono tamo naši... pa stvarno su ovi vinkovci mali (haha...) Naravno da se tamo nismo dugo zadržavali.... Ostavili smo auto u centru i malo otišli do kafića... sreli smo mnogo zanimljivih ljudova... pozz njima... (znat će koji su)... i kad smo već mislili da ćemo kući zvoni mob. i iz slušalice se čuje dreka i tutnjava glazbe i jedan glasić koji nas poziva na " tulum "... Malo rano počeo, ali... poziv se nikad ne odbija... hehe... I tako mi sjedošmo u autić i odvezemo se pravac do Ivankova... nismo bili dugo.. jer kako sam rekla " tulum " je rano počeo i ako smo mislili ići na većer van morali smo malo usporiti i tako smo se vratili kući... A u gradu... tamo gdje smo mi izašli... bilo je super... sve sami poznati ljudi... ali to je dobro... Nešto kasnije u noći (ili većeri.. ni sama ne znam) bilo... hmm... odlično... =) Šteta što sve skupa nije trajalo nešto duže, ali što se može... i eto tako je prošao moj vikend i nešto poslije njega... a vama...?

Zato ti bidna dok šećem nosim u đepu hranu, te ih bar malo naranim.

Ujutro, nakon ranog doručka, a prije nastavka putovanja, šećem obalom do centra i uživam u ljepoti jutra.

Imam čokoladnu majcu (nije od čokolade neg je takva boja) i ak ćemo gledat objektivno ta mi majca donosi nove postove.Pa evo kako: Šećem danas po Savici i naiđem na Luku Nižetića.Odmać ću počet s pljuvanje: Ajme kakva kosa