Blaženi Avgustin kaže: ' ' Ovaj svijet proći će ne u smislu potpunog uništenja, već u smislu promjene stvari ' '.

Tako je Sveti Avgustin, rimski hrišćanski ideolog i biskup iz IV veka smatrao da je čovek slobodan ili rob samo u zavisnosti od njegovog moralnog stanja. Tako je dobar č ovek, mada rob, slobodan, a r đ av č ovek, mada kralj rob je.

Čak i oni Oci Crkve koje i protestanti često poštuju, kao što su Blaženi Avgustin, Sveti Atanasije Veliki i Sveti Jovan Zlatousti ubedljivo zastupaju ovo pravoslavno učenje.

Nisu bez razloga Origen, blaženi Avgustin i sveti Grigorije Niski, analizirajući dogmu o Svetoj Trojici, ukazali na Istinu i Božansko poreklo hrišćanstva.

Blaženi Avgustin je podrobnim razmatranjem potvrdio da je tajna hrišćanske Trojice, tajna božanske Ljubavi.

Njegov glavni učitelj je bio nemački jezuita kardinal Avgustin Bea, konfesor pape Pija XII i predsedavajući Rimokatoličkog Ekumenskog Pokreta.

Isto tako svedoči Avgustin: " Ima predanje apostolsko da se deca spasavaju krštenjem. " I na drugom mestu: " Crkva daje deci noge drugih, da bi hodili, srca da bi verovali, jezik da bi ispovedala ".

Znanje je ključ slobode, upravo kako je to i Sveti Avgustin tvrdio.

Budući da je svijet bio nedostojan, veli sv. Avgustin, primiti Sina Božjega neposredno iz Očevih ruku, Otac ga je dao po Mariji, da ga svijet primi od nje.

Od sviju učitelja crkvenih staroga veka, prvo mesto zauzima sv. Avgustin, a naročito što se učenosti tiče.

Već od IV veka sv. Amvrosije Milanski, Filistrije, blaženi Avgustin pominju u svojim delima Božićni post.

Bez pravde i javnog dobra politika bi bila jedna velika pljačka (Sv. Avgustin).

vremena, isto je tako verovalo, kao što je sv. Avgustin to mesto protumačio.

Avgustin, naime kaže da se brojevi nalaze u telesima, a naročito u zvukovima i glasovima.

Ove brojeve Avgustin ne nabraja među one stepenice, jer su povezani sa sudskim brojevima

Glorifikujući (konstantinovsku) Crkvu kao ispunjenje najavljenog Hiljadugodišnjeg Božijeg Kraljevstva u kome Hrist vlada sa svojim svetima, Avgustin uči da je Prvo Vaskrsenje (o kome govori ' Otkrivenje ', 20:5 - 6) duhovno vaskrsenje, a drugo je telesno i uslediće na kraju hiljadu godina.

Kako Epifanije Kiparski ukazuje gnostici su imali spis ' Vaznesenje Pavlovo ' (Haer. 38, 2) Aurelije Avgustin ' Otkrivenje na po Pavlu ', koje je uticalo na oblikovanje rimokatoličkih predstava o onostranom, odlučno odbacuje dati: " Uobraženi su u svojoj vrlo velikoj gluposti izmislili ' Otkrivenje po Pavlu ', koje Crkva s pravom ne prima i koje je puno ne znam kakvih bajki. " (Tractatus in Joanem, XCVIII, 8) - Decretum Gelasianum, popis zabranjenih knjiga s početka VI stoleća, osudjuje i odbacuje kako ' Petrovo ' i ' Pavlovo otkrivenje ', tako i ' Tomino ' i ' Stefanovo otkrivenje '

Blaženi Avgustin ovakve odnose (korišćenje kontracepcije, op. red.) karakteriše još težim rečima veleći: Ova razbludna okrutnost i okrutna razbluda ide katkad tako daleko te pribavlja i otrove za besplodnost () uzdržanje je jedino moralno dozvoljeno sredstvo da se ne rađa, kako van braka, u monaštvu i celibatu, tako i u braku (Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere Beograd, 1998.)

Takođe ' Prva Makabejska ' koja je na hebrejskom jeziku, i ' Druga ' na helenskom, kako se zapaža iz njenog jezika. /.../Knjige Judite, Tobije, Makabejske, istina Crkva čita, no u broj kanonskih spisa ih ne uključuje; njih, a takođe i ove dve knjige/Mudrosti /, čita radi izgrađivanja naroda, a ne radi potvrde autoriteta dogmi Crkve.« (Cf.: Avgustin: De doctrina Christiana, II, 8, 13; Contra Gaudentium, I, 31, 38).

Avrelije Avgustin (Aurelius Augustinus, 354. - 430. g.). Ovaj značajni latinski naturalistički bogoslov rodom je iz Tagaste u Numidiji.

Avgustin je stekao mnogo učenika, koji su razrađivali i prenosili dalje njegovo učenje

Još Isus osuđuje ukrašavanje grobova i spomenika ubijenih pravednika (' Matej ', 23:29; cp.: ' Sirah ', 38:16 - 23), kao i turobno kukanje za preminulima, baš kao što se to i u mazdaizmu čini: »Kukanje, ridanje i oplakivanje nisu dozvoljeni i ne činite ih, jer će duše vaših mrtvih snaći zlo i muke koje su jednake meri suza prolivenih.« (Adra Viraf Nameh, 6:7 prevod: Dejan Spasojević; cp.: ' Dvanaestorica ', 26:10 - 11) Podražavajući običaje bogatih pagana pojedini hrišćani počinju da se odaju i pogrebnoj raskoši (v.: Avgustin: ' Ispovesti ', lib.

U desetoj knjizi svojih ' Ispovesti ' Avgustin se osvrće na jedno slično gledanje: »Alipije je pak mislio da katolici veruju da je Bog poprimio ljudsko telo tako da u Hristu osim Boga i tela nema duše, i držao je da mu oni ne pripisuju ljudski razum.

U sledbi kvintilianâ, prozvanih i pepuziani, kako ukazuje Epifanije Kiparski, žena je mogla da bude i episkop i presbiter, odnosno po svešteničkom udostojavanju nisu se pravile polne razlike (Panarion, haer. 49, 2; v.: ' Kotva ', 78; Avgustin: ' Protiv heresâ ', 27)

Avgustin je bio uveliko slep tvrdeći da je u njegovo vreme Hristovo Doba već uvedeno.

Sam Avgustin je umro dok je kralj Vandala - Genzerik, opsedao Hipon, severnoafrički grad u kome je ovaj latinski bogoslov bio episkop, na sredini četrnaestomesečne opsade

Posle ovog maloazijskog sabora Treći kartaginski sabor (393. - 419. g.) u severnoj Africi (na kome je prisustvovao i Avrelije Avgustin), godine, dao je listu kanonskih starozavetnih i novozavetnih knjiga (33. pravilo); dvadeset sedam knjiga ' Novog Zaveta ' prihvaćene su kao kanonske, odnosno da se mogu čitati u Crkvi: »...

Te razlike su kao sedam stepenica kojima se uspinjemo do Boga, kako to prikazuje sveti Avgustin u knjizi De vera religiona i u šestoj knjizi Musicae, gde označuje razlike brojeva koji postepeno izlaze od ovih vidljivih stvari do Stvoritelj svega, da tako u svemu vidimo Boga

Crkva u Africi je imala znamenite i spisateljski plodonosne bogoslove (Tertulijan, Kiprijan, Donat, Avgustin,...), ali ne i prosvećen narod i sakralne spise na narodnom jeziku, i pod osvajačkom najezdom muslimana u VII stoleću jednostavno je nestala

Slično Tertulijanu, Avgustin postavlja tezu: »Veruj da bi znao«, dakle razumeo, dok Toma Akvinski sve to pronicljivo okreće u bolji odnos: »Znaj da bi verovao.« U Minukijevom ' Oktaviju ' naglašava s nužnost istinske spoznaje Istinitoga, a istovremeno osuđuje grčko i rimsko poštovanje ' nepoznatih ' bogova: »...