Svezanost tim uzama dovodi do toga da duša ne može da se uzdigne, um ne može da se usmeri ka nebu, ukoliko nam Gospod ne oprosti grehe i ne podigne nas darom Svog Blagoslova.

U stvari sile postoje samo kada neko treba da najebe, da plati grehe još ne počinjene.

naša se ko će zagovarati primjenu zakona o diskriminaciji... pa di bi ti bijo da ga zapraf primjenjuju, sjeti se svojih pamfletića o srbima, fekalovcima i sličnih (samo u ovom komentaru "... učo Jovanović ", "... " gospodina druga Jovanovića "... ti to sigurno iz ljubavi tepaš čoveku, hehe). a sad zaozbiljno, šta misliš di bi bila i jaca i čobi i šeks (gde je žito vlado, dva puta) i ostali da nema one mase tapkača rukicama i cupkača nogicama na ovim predizbornim cirkusima? di je drivo, polančec i ostali kad su im ovi okrenuli leđa? logično je za zaključiti, ili su ti masovno idioti, ili gledaju ušićarit štogod. po meni, ni jedno ih baš ne opravdava... ili, jedno konkretno pitanje za tebe: zar nisu svi članovi KP iz juge komunjare i odrodi, jugofili, itd. (naravski, osim onih koji su prešli u adz i isprali grehe svoje, zabludjeli sinovi ko barba luka i ini, zvaše ih jedno vrime jurlinisti). naj šta zameriti profesor

Mi ne samo da znamo da gresi crkvenih službenika nemaju blage veze sa bogom u kojeg ionako ofrlje verujemo, nego i te grehe ne smatramo baš smrtnim.

Štaviše, mi te njihove grehe u najboljem hrišćanskom, a posebno pravoslavnom i još posebnije svetosavskom duhu odmah i oprostimo.

Svešteniku treba ispovediti sve svoje grehe, pa čak i one najsitnije, i pričestiti se.

Ti si duzan da te grehe ispravis, a ne da ih kukavicki cutanjem odobravas.

Znati svoje grehe još uvek ne znači pokajati se za njih.

Osoba dolazi u crkvu da svoje grehe ispovdi i da primi Sveto Prićešče... Post prolazi i osoba nastavlja sa svojim ustaljenim načinom života do sledećeg posta, ispovesti i prićešča.

Ja hodam sad alejom grešnih velikana i ispaštam tvoje grehe naših dana.

Za to je potrebno da se čovek pripremi nekoliko dana - da posti, da čita duhovnu literaturu, da se više moli, da čita savete i pouke o Svetoj Tajni Pokajanja, da se seti i da zapiše svoje grehe.

Kažu: " ništa posebno nisam učinio ", " imam samo sitne grehe, kao svi ostali ", " nisam krao ", " nisam ubijao " - tako često mnogi počinju ispovest.

Bože večni i Care svakog stvorenja, koji si me udostojio da doživim do ovoga časa, oprosti mi grehe, koje učinih, ovoga dana delom, rečju i mišlju.

Blagodat Božja koja deluje u Svetim Tajnama Pokajanja i Pričešća osetno čini da čovek počne da oseća svoje grehe i slabosti, da se ne upušta tako lako u greh i da se učvršćuje u istinama vere: Crkva i sav njen poredak mu postaju dragi i bliski srcu.

Preklinjao je Boga da ga oslobodi, a onda začuo glas koji mu je govorio: " Agatone, Agatone, pobrini se za svoje grehe, i pusti đavola neka laje koliko god želi.

Jura: To kaj se crkva zna ispričati za svoje grehe, a pes za svoje nezna daje pesu veča prava? - Jura, a koji su grijesi psa?

1. Pokaj se i okreni ka Gospodu, priznaj svoje grehe, oplakuj ih, sa skrusenoscu srca i ispovedaj ih pred svojim duhovnim ocem.

Kasnije otac Gavrilo nije mogao da služi Liturgiju bez suza - takav silan utisak je ostavilo u njemu viđenje Hristove Žrtve za grehe ljudi.

Otklanjanje bilo kakve krivice za grehe i greške u prošlosti.

Kada Hristos ne bi bio Bog, Crkva ne bi mogla neprestano činiti božanska dela u svetu: otpuštati grehe, isceljivati od zla i smrti, oslobađati od đavola, davati darove Duha Svetoga.

Zašto pravoslavni hrišćani ispovedaju svoje grehe svešteniku?

Matrona rece ikonopiscu da se pokaje za svoje grehe, ispovedi se i pricesti.

»Neka vide - poslije moje smrti - da sam ipak nekaj prišparala, a bome - Bog mi grehe prosti i moj ponos - al se vidi baš je kak svila ovo moje platno«

Svom dušom se suprotstavite demonu i molite oproštaj od Gospoda za grehe koje ste učinili vi, a možda i vaši preci.

Sveti Darovi za vreme Velikog Vhoda izobražavaju Gospoda Isusa Hrista Koji ide na dobrovoljna stradanja i smrt za grehe svog čovečanstva.

Četvrti, peti, šesti i sedmi član: On prinosi Sebe kao nevinu žrtvu i umire na najsuroviji način ne za Svoje grehe, pošto ih nije imao, već za grehe ljudskog roda od Adama na ovamo.

I zaista, često se dešava da lako i brzo zaboravimo svoje grehe.

Ne zaboravljamo li svoje grehe zbog toga što im ne pridajemo ozbiljan značaj?

Poput ovaploćenog boga Logosa koji je iz ljubavi, sam budući bezgrešan, iuzeo na sebe grehe sveta, monah, sledujući svome Tvorcu, uzima na sebe sve bolove i patnje sveta i tuži se vascelom vaseljenom.

Mnogi kao dodatno sredstvo koriste priručnik Kako ispovediti svoje grehe.