Pored svih njegovih vrlina i pravednosti pokazuje mu sve grehove njegove: lenjost i nemarnost za spasenje i za dobro ljudi, njegovu sebičnost (koristoljublje) u njegovim, po svemu sudeći najnesebičnijim vrlinama, njegovo grubo i drsko samoljublje tamo gde ga on nije ni naslućivao.

Kao da nista oko mene ne postoji, sve je samo opsena....... kao da nikada nije ni bilo..... prolazi, nestaje u nepovratu.... Konaciste.... napokon, jesam besmisao u smislu..... zastala... da odmorim dusu u prolazu..... za trenutak.... da budem... da odem i da se vratim svaki put... spoznajuci da sam oduvek bila, da oduvek jesam i da cu zauvek biti... ali tu na izvoru pitke vode koja leci.... ulazeci u sve pore, spira sve.... Tako laka, leprsava, zauvek divlja, neuhvatljiva.... toliko svoja, a toliko nepostojana..... predivan osecaj... vecan...... Da, uvek cu biti tu... u prolazu.... vecno da se osmehnem... da se neko nasmesi.... da se probudi..... ali isto tako me vise nece biti nikad, jer jeste sve iluzija, slatka mrena.... pitka..... carobna... dopadljiva.... ali samo dok ne spoznamo.... tada trebamo otici..... iskusiti sta jeste.... vratiti se da se za trenutak setimo ko smo, pa nastavimo dalje... da.... neka bude kao podstenik, ako smo zaboravili, da nas trgne, prene iz sna.... iz dremeza.... iz zablude..... Divlji vetar vas ljubi, a da vi to ne znate samo vas nezno pomiluje po obrazu, divlji vetar vas grli, a da toga niste svesni, samo ste laki i srecni bez razloga, divlji vetar vas voli, a da to ne znate, samo ste ispunjeni ljubavlju, koja jeste i ne prolazi.... cak i kada prestanete da verujete u nju.... konaciste je tu, da zastanemo..... speremo sve grehove, odmorimo zaboravljajuci sto nismo i da se probudimo okupani jutarnjom rosom, svesni toga ko smo, sta smo i gde smo... nastavimo dalje, vracajuci se svaki put kada je za to vreme....

Duhovno poklonjenje Krstu je želja da čovek olakša patnje drugih, da uzme na sebe njihov trud, njihove nemoći i bolesti, kao što je Gospod na Krstu uzeo na Sebe naše grehove i stradanja.

Ali, jos se pokvarena bratija u mantijama dosetila kako Bog lakse oprasta grehove ako se " dobrovoljno " da novcani prilog.

A nekad bio si ti i mekan kao svila i tvoja sam bila i ostala s tobom sam probala sve i stid, i grehove sad, evo, pijem lekove...

Ukoliko se čovek ne bude borio sa njima, oni će njim ovladati i pretvoriti se u smrtne grehove, odnosno, zauvek će odvojiti ljudsku dušu od Boga.

Ovom Svetom tajnom čovek se oslobađa praroditeljskog greha (praroditeljski greh se prenosi sa generacije na generaciju kroz celu ljudsku istoriju od Adama do danas, zato se još naziva i nasledni greh.), kao i svih ostalih ličnih grehova koje je počinio do tog trenutka (ovo se odnosi na odrasle osobe, deca osim praroditljskog ne poseduju druge grehove).

Zato vas upozoravam na grehove kao što su gatanje i spiritizam.

U ranoj Crkvi tražilo se od onih koji počine ozbiljne grehove da se ispovedaju pred celim crkvenim skupom predvođenim od strane episkopa ili sveštenika.

Sveti Oci su definisali konkretne grehove da bi bilo moguće ukazati sredstva za borbu protiv njih.

Recimo da sam učinio deset od sto dobrih dela i Hristos me nagrađuje za dvadeset od sto i nemam nikakvih nevolja ni briga: ali onda ne iskupljujem grehove.

O, Gospode Care, daruj mi da sagledam svoje grehove, i da ne osudjujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova.

Naravno, mnogo bi bolje bilo da su se istovremeno ili mnogo ranije oglasili i crkveni oci, inače više nego spremni da komentarišu grehove i kvazigrehove svoje pastve i svih koji žive među tom pastvom.

Kada čovek počinje da vidi svoje grehove, čiji je broj " kao zvezde na nebu ili kao pesak morski ". tada on zaista počinje da gleda duhovno.

I pored toga je Hrist uvek tu da pomogne maštaru koji ne zna kako da mu zahvali što ga već nije bacio u pakao da plati za svoje prošle grehove.

Pa ipak, nije dovoljno samo da uočimo svoje grehove.

Pokajanje je sveta tajna u kojoj hrišćanin ispoveda svoje grehove pred sveštenikom, i preko njega dobija nevidivi oproštaj grehova od samoga Gospoda Isusa Hrista, od same Crkve, jer je svaki greh - greh protiv Boga, protiv Crkve, protiv ljudi i svih stvorenja.

I ma čega da se latim, plemenitog ili zlog: mognem li zbog drugih da patim, ili budem neku sreću srca svog tuđim bolom kupila; budem li katkad praštala, ili se budem uvek svetila, znaj da sam grehove sve već davno iskupila, znaj da sam već davno zbog svega ispaštala, i uvek mi oprosti:

Kada je Gospod razapet, On je za Svoj Krst prikovao grehove čitavog roda ljudskog, u tom smislu je zmija bila prikovana za krst-štap.

Prvo - za grehove, radi njihovog iskupljenja, radi promene poročnog načina života, uviđanja te poročnosti i shvatanja da je zemaljski život kratki trenutak iza kojeg stoji večnost.

Sigurno je da mu je u tome pomoglo njegovo odano duhovno čedo, vladika Porfirije, koji je i sam, uz pomoć svoga mentora, postavljen na visoku državnu funkciju, bez obzira na grehove iz mladosti.

Ne očajavajte ako padnete često u stare grehove.

Mi imamo male i velike grehove, to nije važno kakve mi grehove imamo, male ili velike pred Bogom su svi oni isti jer i najmanji greh pred Bogom je greh a za greh plata je smrt, Ali ko se nanovo rodi Duhom Svetim njemu pokajniku Bog oprašta u ime njegovog Sina Isusa Hrista i svaki takav ima večni život.

Da se prezreni na vest samu da se sudije nalaze ispred sela osete kao o prazniku u hramu gde se za iste grehove istom kaznom preti i velmoži i meropahu, gde se smrtnim oseća i car i vlastela.

Sram te bilo, znas i ti za ovu sramotu, alo obraz ti je tvrd kao djon da to proglasavas za preterivanje, zato sto moras oprati grehove svojih predaka, zato sto te ova istina boli, pa je proglasavas za mitomaniju

U ' Knjizi Mudrosti ' (8:20) da se pročitati sledeće svedočanstvo: »Jer sam bio dobar, ušao sam u telo bez ljage.« Dok se zasenjene duše utelovljuju da bi otplaćivale svoje grehove ' teške poput zemlje ', ili da bi služile satani čulnosti, državi smrti, Božiji anđeli silaze u meso, u uporište Tame, da bi svedočili za Put Istine i Izbavljenja, da bi donosili svetlu reč Spasenja.

Kod Badaga je, pise Frejzer, verovanje u mogucnost prenosenja zla islo tako daleko da se mislilo da zivotinje mogu cak da preuzmu i grehove mrtvih.

Umesto da se distancira od vlasti ovog sveta, da gradi Hristovu Državu i Hristovo Kraljevstvo Mira, paganizirana Crkva je duboko uplovila u mutne vode ovoga sveta, i svalila teške grehove na sebe; jer za sva zla koja dođu od svetovne vlasti krivicu snosi i sveštena vlast koja je tu vlast ustoličila i podržala i blagoslovila.

A na svojoj golgoti Sin Božji je osmislio sve naše patnje i golgote, kada stradanjima dajemo platu za svoje grehove.

I tako ono što se dogodilo na Golgoti, na uzvišenju na kojem je Sin Božji prineo sebe za grehove sveta, stalno se dešava na putevima istorijskog hoda Crkve Hristove.