Naše iskustvo pokazuje da nije potrebno da ženi govorimo mnogo kitnjastih reči o grehu ili o životu koji se začeo u njoj - dovoljno je da joj uputimo toplu reč podrške - da joj obećamo da neće ostati sama i da ćemo je, ukoliko joj budu potrebne pelene, odeća za dete ili neka ozbiljna pomoć, mi podržati.

Sv. Vasilije Veliki odgovara:,, U duhovnom postu mera je jedna i vazna za sve - potpuno udaljenje od svega sto vodi grehu.

Ako je nasa predstava o Bogu pogresna, ako Bogu projektujemo principe sopstvene neciste savesti, i sopstvene gresne prirode, onda cemo misliti da je Bog kao mi: liberalan prema grehu i tiranin prema gresnicima (i nama samima i drugima koji grese).

Kako kaže Isusek u onoj poruci o grehu..; NEMRE SOTONA PREK NJEGOVE PRESVETE KRVI koja se prikazuje seki dan vu CRKVI širom sveta

To je priča o istoriji, a još više o čovekovoj sudbini na zemlji i u svemiru, o grehu, žrtvi, spasenju i vaskrsenju.

To je već ropstvo grehu, i ko se ne pokaje, izbacivši iz sebe strast, podleže večnim mukama.

Iskušenik se jako uplašio i istrčao je iz kelije u velikom strahu, a onda je sam pričao o svom grehu i čudu od ikone Majke Božije.

Ali pošto ja ne mogu da dozvolim da mi se opustite hajmo sad malo raspredati o grehu

A teretom i posledicama pada ne nazivamo mi sam greh kao što je: bezboštvo, huljenje na Boga, ubistvo, pakost i sve ostalo što proizilazi iz pokvarenosti ljudskog srca nasuprot volji Božijoj, a ne od prirode, - (jer su mnogi praoci, proroci i drugi bezbrojni muževi, kako u Starom tako i u Novom zavetu, isto tako božanski Preteča, a po preimućstvu mati Boga i Slova i Prisnodjeva Marija, bili čisti kako od ovih tako i od drugih sličnih grehova), - već naklonost ka grehu, i one nevolje kojima je božansko pravosuđe kaznilo čoveka za njegov prestup, kao što su: teški poslovi, brige, telesne slabosti, bolovi prilikom porođaja, lutanja po zemlji i na kraju telesna smrt.

Prema tome, ono je potrebno i deci, jer su i ona podložna prvorodnom grehu, i bez krštenja ne mogu dobiti oproštaj toga greha.

Jedino svojom bogočovečanskom silom hrišćanstvo je so zemlje, so koja čuva čoveka da ne istruli u grehu i zlu.

U meri čovekovog rasta i porobljenosti čoveka grehu, njegova volja slabi i on postaje sposoban da se prepušta hipnozi.

Možemo li u tom portretu prepoznati srpskog akademika koji je pisao: Zahvaljujući svom pravoslavlju, srpski narod je i mogao zamisliti svoj istorijski slučaj kao veliku metaforu o grehu, smrti i vaskrsenju, kako bi se na najteži i najdostojniji način pripremio za budući slobodan život (koji treba zaslužiti).

Jer, ako je Bog mogao sačuvati Mariju od greha i očistiti je još pre njenog rođenja, onda zašto On to ne učini i sa drugim ljudima, nego ih ostavlja u grehu?

Pisati o grehu, razmišljati o grehu se ne može a da se ne dotakne i pitanje vere, kao i sudbine normalno ne crkvenog verovanja, iznad toga ima jedan korak više preko kojeg oni ne žele da pređu tačnije ne daju ni do njega.

I baš zato što se to tiče nas i samo nas, trebalo bi da pazimo na naše neke postupke i izgovorene reči i ostale stvari,,,,,, Znači nekome uporno nešta govoriš, naročito kad je reč o grehu, kako ga mi već zovemo on nastavi dalje starim putem, počini taj greh na koji mu je ukazano i na kraju kaže oprosti ako u opšte i to dobijemo.. i na samom kraju krajeva posle nekog vremena ponovi isti postupak.

Tako dobijemo dr. Grlića, ostarjelog doktora ginekologa, zatim patera Grehu, stariju gospođu Katakombu, te finu damu Serenadu, Horacija mucavca, seljačića Jamalog, punkera Pušimira i mladu raspuštenicu Jozefinu.

Ne greh kao takav ako ne veruješ u njega ne postoji, o ma kom grehu pričali, ne postoji, evo naj jednostavniji i naj banalniji primer,, od bilo koga iz bilo koje ustanove ukradete bilo kakvu vrednost (još bolje ako je iz privatnog sektora), automatski ste počinili greh, za to niko nikad ne sazna, vi ste to napravili sa čistom namerom, znači ne kajete se, proživite vek naj bolje što možete i na kraju skiknete, di je tu greh ako ga vi niste osećali?????? (o strašnom sudu ćemo jednom drugom prilikom)

" Demonsko maštanje delije na dušu veoma štetno, budeći u njoj naročitu sklonost ka grehu.

Vi se spajate u grehu, u strahu, u beznadju praznine u kojoj su tvoji zreci i samani uveli zalutali narod tvoje biskupije.

Ostavi se njih i vodi brigu o svom grehu.

Kiriju nam plaća u krevetu, i dalje uživamo i živimo u slatkom grehu...

Greška broj tri, žene ne podnose ignoriranje čak ni od nekog ko ih apsolutno ne zanima, " Svi smrtni gresi u tom su grehu ".

Pomolimo se Gospodu da On postane srce za svakoga čoveka i da On bude Život onima koji su umrli za želje ovoga sveta, a da bude smrt za one u kojima još uvek živi stari, grehu okrenut čovek.

Od žena zahvaćenih ovakvim bezbožnim idejama Velikog Inkvizitora, da u grehu ljudsko biće može dostići sreću, bilo bi iluzorno očekivati da se potrude samo da shvate, a kamoli prihvate smirenost i poslušnost, i pokrivanje glave kao simbol usvajanja tih evanđeoskih vrlina. (Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere Beograd, 1998.)

Otresi se greha u svojoj dusi pre nego sto se usudis da govoris o tvome grehu, pa onda ispravi i naknadi stete.

Smatrao je da je priča o zagrobnom životu jurodiva, a o grehu Adama i Eve besmislena kao i o bezgrešnom začeću Hrista, a da je klanjanje ikonama i moštima svetaca magija

dakle, o cemu ovaj post? pa o grehu nad grehovima, o najprljavijoj od svih prljavosti, o onome o cemu se retko kad prica osim u sali, i gotovo iskljucivo u muskom svetu, cega se zene gade i na samu pomisao cini se, dakle do sad ste vec mogli da shvatite o kojoj je dami rec.

Savremeni čovek ne samo što malo zna o grehu, nego i nema pravu predstavu o njegovim žalosnim posledicama.

Nije smeo po prostoj logici što nam je danas bolje da imamo i jednu crkvu koja je u grehu nego dve koje su u zakonu.