Ili pak na Hristovom principu Ljubavi prema bližnjem kao prema samome sebi.

Sa krajem ovoga svijeta biće i kraj blagodatnom Carstvu Hristovom i nastupiće Carstvo slave.

Na taj dan uveče čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.

" Ljeta po ovaploćenju Hristovom osam stotina devetog, trinaestog dana januara "

Delujući na voljnu sferu čovekove duše, demon kao da lišava čoveka snage, energije i sposobnosti za odlučno delovanje i za svako delovanje uopšte ali opet prilikom molitve odlazi pobeđen silom Hristovom.

Ali gresi hrišćana se spiraju krvlju Hristovom.

Tako dakle, Liturgija je žrtva po tome što Crkva u njoj prinosi svoje bogosluženje i molitve sjedinjene sa jedinstvenom žrtvom Hristovom: sa Telom koje je lomljeno za nas i Krvlju prolivenom za naše spasenje.

Koji saobracajni znak nosi ime po jednom Hristovom apostolu?

Ni ime svoga genocidnog naroda (postoji pravomoćna presuda MKSJ) - Svaki Srbin će na Hristovom Sudu rado pokazati tu presudu tog nacističko-novosvetskoporetkašog suda.

Tamo njega nema: sakriveno je u krstu Hristovom. [ 5 ]

U Crkvi kao telu Hristovom neprekidno i u izobilju boravi nevidljiva blagodat Božja.

Kada se ovaj blagodatni liturgijski odnos poslušanja naruši samovoljom ili neposlušanjem dolazi do otuđenja neposlušnog pojedinca od samog Boga i blagodatne zajednice u telu Hristovom.

Iz ovoga jasno proizilazi da delatnog pokajanja (preumiljenja) ne može biti bez istinskog ooslušanja, ne samo spooljašnjeg. prakticnog, već i unutrašnjeg mislenog u kome sahranjujemo u zemlju samoodricanja svoj um i slobodu rasuđivanja da bismo vaskrsli obnovljeni u umu Hristovom.

" Mi smo imali sreću - govorio je on u svojoj drugoj besedi - da se rodimo i krstimo u Carstvu Hristovom, u Crkvi Pravoslavnoj, i da budemo pozvani da nasledimo Carstvo Nebesko, alimnogi ruski intelektualci odrekli su se Hrista i Crkve Njegove.. i sami gledaju da Rusiju uvuku u pogibao " (5. oktobar 1906).

Obrezuju svoj um molitvom i rezvenjem (molitvenim bdenjem uma), jer dobro znaju da se do poznanja božanskih tajni ne dolazi analitickim i spekulativnim razmišljanjem, već samim životom u Hristu, tj. vršenjem Božijih zaposvesti, opitnim zajednicarenjem u smrti i vaskrsenju Hristovom.

Oni ovaj događaj povezuju sa budućom Hristovom žrtvom - tipičan primjer naknadne pameti A Jovan Zlatoust npr. ushićeno piše: " Kome ovde više treba da se divimo?

Sa mojim svećenikom kao duhovnim ocem, sa mojim dnevnim molitvenim pravilom, sa mojim učešćem u Hristovom životu kroz Svetu Tajnu Evharistije, sa mojom ličnom duhovnošću koja je sada pribrojena većoj cjelini, ja više nisam usamljeno duhovno siroče - stanovnik protestantske pustinje - već mali dio mnoštva koje ni vrata paklena neće nadvladati.

Razorivši lažju čak i savest svoju, oni će živeti po svojim željama rugajući se svemu Hristovom.

Marija nikome nije kazala za javljanje Anđela, ali je Anđeo sam objavio Josifu vest o čudesnom začeću Marijinom od Duha Svetoga (Mt. 1,18 - 25), a po rođenju Hristovom je sa mnoštvom Nebeskih Sila blagovestio i pastirima.

Istina je da je Konstantin sazidao crkvu na Hristovom Grobu, Baziliku Svetog Petra i Crkvu Svetih Apostola, ali je, u isto vreme, zidao i paganske hramove što nije ništa naročito, jer i danas neki bezbožnici zidaju crkve.

Autor ovog teksta u Pravoslavlju, kako on to kaže - da ne bi bilo zabune, podseća da se isto dešavalo pri Hristovom krštenju, kada se otvorilo nebo i pojavio se Sveti Duh u obliku belog goluba i glas koji je rekao - ovo je sin moj milosni koji je po mojoj volji.

Meni smeta svako isticanje pape kao zvezde, to je greh i apsolutno skretanje od vere, bez imalo srama i skromnosti on ide kao celebrety gde ga ljudi obožavaju, to nema veze sa Hristovom porukom, tj. potpuno joj je nasuprot

I baš po Hristovom zakonu ono što je rešavao silom Nemanja nije rešio, nego je stvorio problem koji će trajati vekovima, a ono što je rešavao saginjanjem rešio je i nakon četiri decenije strpljivog rada postavio temelje velike srpske srednjovekovne države kojoj će zidove podići kralj Milutin, a krov postaviti car Dušan.

U Kijevo-Pečerskom pateriku čitamo o prepodobnom Agapitu koji je isceljivao sve bolesnike svojom molitvom i nikada ni od koga nije ništa uzimao za isceljenje, jer, po njegovim rečima, nije isceljivao svojom silom, već silom Hristovom.

Ako je neko sa dostojnim osećanjem prisutan u crkvi, plamen tog Božanskog ognja obuhvata sve i svaku dušu prožima nevidivo pričešće Hristovom svetinjom.

" Na strašnom sudu Hristovom " pojaviće se i hrišćani i nevernici.

Može za čovjeka biti čak veoma opasno baviti se teologijom, ne imajući egzistencijalni opit života u duhu Hristovom.

Onaj ko je neveran učenju Hristovom, ko sledi svoju volju i razum potčinjavajući se đavolu, iz stanja samoobmane prelazi u stanje demonske prelesti, gubi ostatak svoje slobode i potpuno se potčinjava đavolu.

Monah ćuti ne zato što je to vrlina po sebi, već zato što sebe smatra neukim i nedostojnim da bilo šta kaže; on postaje« lud »za ovaj svet i odbacuje mudrovanje ovoga sveta zasnovano na fantaziji uma i pomislima, da bi se omudrio netruležnom premudrošću Hristovom.

To čovek postiže kada u telu Hristovom - Crkvi, vascelo biće svoje ispuni Bogočovekom Hristom od vrha do dna.