Ures štandu bile su i učenice osmog razreda Karla Bruči, Ivana Horvat i Isabella Vidaček, odjevene u narodnu nošnju našega kraja koje su prolaznicima dijelile proizvode od dizanog tijesta: orehnjaču, makovnjaču, klipiće, brioše, kroasane, loparke, kruh iz krušne peći sretne što dijeljenjem kruha ostvaruju i humanitarni karakter ove smotre.

Ove tri marljive bake, aktivne su članice Udruge Hrvatska žena Stubičke Toplice, a na manifestaciji Babičini kolači predstavile su: bučnicu, domaći kukuruzni kruh, zlijevku, zelnicu, orehnjaču, makovnjaču, kolač od masti, kukuruznu zlijevku s đemom od šljiva i dr. Čestitke su upućene Ljubici Žitnjak za osvojeno drugo mjesto ovogodišnje manifestacije, za pripremljenu zelnicu od integralnog brašna.

Vjeruočiteljica Vesna, školski knjižničar i dvije učenice posjetile su ih i odnijele im kolače, pecivo, orehnjaču

Zato ja pečem orehnjaču sa puno oraha.

aaa, nisam rekla da budem imala krstitke, samo babinje pa nije to isto? i sve bute donjele košare, jedna bude pekla orehnjaču, druga makovnjaču, pa jajca, pa rakijica, malo delanca...

Kolači su završili u smeću, samo sam orehnjaču na vrijeme stavila u zamrzivač.

Velika su nam pomoć i podrška bile i mame koje su ispekle orehnjaču, makovnjaču, gibanicu od sira i buhtle.

Minute su brzo prolazile, a sjećanje na " malu " i " veliku " orehnjaču, koje su nam poslužile gđa Marijana Janrašek i gđa Veronika Maras, je još dugo ostalo prisutno.

A ako mijesite orehnjaču, onda kada završite napravite si najluđe nokte.

Jedino subotom pošla bi ona s lončekom u Opatovinu k sedam zvjezdam kad se tamo dijelila germa za nedjeljnu orehnjaču.

Ipak, odlučila sam jednom probati i neki drugi recept za makovnjaču/orehnjaču.

U receptu po kojem moja mama radi makovnjaču/orehnjaču, tijesto se radi od 550 - 600 g brašna, a nadjev od 400 - 500 g maka/oraha.

Moja majka je morala iči prati veš onima koji su bili podobni, a kad je jedamput spekla orehnjaču sam ju navodno pital jel je Božić.

Ovo je prvi recept koji sam ja prepisala svojom rukom, sićam se da su to bili zimski praznici u trećem razredu osnovne škole i da mi se je nije dalo pisat jer sam za te praznike počela čitat« Gričku vješticu »Marije Jurić Zagorke, koja mi je bila strašno napeta i zanimljiva, spominjale su se vještice, spaljivanje, bilo je i ljubavi, a ja tamo morala prepisivat recept za prhku orehnjaču.

Teško je razmišljati uz ovakvu mirišljavu orehnjaču....

Posebno su učenici prodavali, po pristupačnim cijenama, kolače, kiflice, orehnjaču, makovnjaču i kokice za pomoć djeci u Africi.

ove sem dane samo po grobljima shodaval sim pa tam. sako leto idemo skupa davorica ja i njegov deda. on navek baž za den mrtvi nemre hodati al more nek se samo prezerava onda mi moramo iti z njim. al več smo se i navikli jerbo ga navek nekaj zajebavamo i bogme je i zanimljivo iti ž njim jerbo navek nekakove kravale izvađa. pred jeno dve lete ak ne i više al sat nema veze jerbo je to bilo točno tak kag bum sat natipkal. okraj jedanajst vur sem došel k davorici. mama je njegva baž bila orehnjaču zvadila z rolja pak smo si malko deli v zube. tak je bila zacukorena kaj se jož i sat sečam kak su mi se zubi mam naježili ot slatkođe. i ruknoli smo sakoj malko možta i pravac put pod noge bez biciklov direkt na groblje. i tak smo polako pežačili a deda je pozkakival kak jarec stari bez rogi al besni prek boga i stalno je nekaj zaiskaval. ja sem mam znal da to na dobro nemre ziti nek da nekakovi kravali budeju se zbili. i tak smo došli na groblje i stali si pret grob gde je bila njegva seztra zakopana a davorici to kakti teta dojde po dedi jerbo mu je to bila prafcata seztra al je vmrla dok se davorica jož neje ni rodil al mu je onda svejedno teta al od njegvog joca. bila bi da je živa al kat je mrtva onda mu neje nigdar ni bila jerbo kat neje ni davoricu ni vidla nigdar a ni on nju. al ju on zove teta dok dojde na groblja mada ga ona ne čuje al se to tak samo veli. i lepo smo vužgali lampaše bele i crvene i sveči čudo jedno za pol prikolice i deda je lepo zmolil očenaša i prekrižil se i onda se je jož malko z seztrom pospominjal al samo tak jerbo je on mrtva al kak da ga čuje i lepo joj je se rekel kak su doma i kak je davorica narasel i kak zna gdagda biti zločezt al je u međuvremenu jako dobri i tak jož kojekakove bedaztoče kaj neje bilo ni za poslušati. i kak se je spominjal tak je deda se bliže i bliže se prismikaval i taman k svečama ravno. i ja i davorica smo se malko tak zezali i spominjali o koječemu i to i otjemput veli davorica meni branko el ti ne čujež kak tu nekaj smrdi. a ja sem ga pital a po čemu bi smrdelo. a veli davorica neznam al mi samo smrdi. a velim ja njemu jebate morti je kakov cucek kojega groba skopal pak to nekakov mrtvac smrdi. i velim ja njemu idemo malko poiskati davorica po groblju morti gdi kakvoga koztura najdemo jerbo bi to bila baž prava stvar za videti i si bi nam se čudili kak smo tak nekaj mogli najti a pozle bi se z kostima zgađli i cucke zajebavali. al bi si glavu ot koztura bogme oztavili za uzpomenu da smo kaj i našli i lepo bi ju obesili na špagu i na plafon i vnutri bi vužgali jednu sveču i onda bi to bilo baš straviđno. a veli davorica me ne branko ne smrdi to meni tak. a velim ja njemu nek kak davorica po čemu ti smrdi a veli davorica smrdi mi kaj da je nekaj zagorelo. a velim ja njemu pa jezi ti bedazt davorica pa kaj ne vidiž kolko tu gori sveči i lampašov i onda to tak smrdi. i taman kaj sem ja to rekel a deda zaskočil i zaviknol a jaj meni a kat tam mi imali kaj za videti. kak je deda došel blizo k svečami a imal je dugačkoga kaputa skoro do zemlje i kaput mu se nekak k vragu vužgal i to sam ot sebe. kaj čovek opče nebi ni poveroval. i deda je zaviknol i kak se je splažil počel bežati po groblju sim pa tam a mi za njim. ljudi so samo gledeli kakovo se to sat čudo izvađa. deda je vikal ljudi zgorel bum zgorel vatrogasci vatrogasci i bežal je po groblju kaj je sto lampaši i aražmana porušil kaj so ljudi samo kleli i se je mačuhice zgazil ljudima. a mi za njim. a jogenj nikak da se zgasi nek je kaput samo gorel kak zobnorjeni. i mi ga vlovili dedu i brzo mu nekak na silu slekli kaputa kaj su si gumbi pocureli z njega a deda je samo vikal gotof sem sat sem gotof mam me i zakopajte. a mi brzo kaputa hitili na zemlju i zagazili jognja z cipelišima kaj je mam zagasel. jož smo malko zemlje nahitali gore na njega i z tri vaze zlejali vodu na njega jerbo se z jognjem nigdar nezna gda se more vužgati a to se je sat bilo i dokazalo. jerbo oztane samo jena mala žerjafka i mam izazove novoga jognja i se zgori hametice od a do že. deda je bil v šoku do kraja. ja sem mu z jene vaze štel dati malko vode da si popije kaj bi došel k sebi jerbo je bila skroz čizta voda al je davorica rekel da bolje da ne pije da nebi deda dobil mižju groznicu il kaj slično. onda smo lepo zeli kaputa i zaputili se pravac doma. jož smo vusput stali v gostijoni kaj si je deda strugnol jenu podravku kaj je mam došel k sebi. kaputa smo pozle dali jenome ciganu kaj tak zna prositi po selu a on je bil sreten kaj da je švarbicu našel. rekel je da ga on malko podreže i da mu bode taman jerbo kat je mali a gumbi da mu i ne trebaju. tak je to bilo za jeno leto na groblju dok se je dedi kaput vužgal. pozdravljam.

Ceremonijlal su uveseljavali tamburaši te folklorna sekcija KUD Vinica, a nakon prigodnog programa, svi prisutni su se uz pečene kestene, grah sa suhim mesom i orehnjaču ili makovnjaču mogli uvjeriti da je mošt uspješno prekršten u vino.

Svi jedemo slasnu orehnjaču i makovnjaču gospođe Veronike, koja nas svake godine, kao prava Romarica, osladi svojim vrsnim kolačima.

Ako želite možemo vam dati par savjeta za orehnjaču, tako da više ne morate pitati mame i bake da vam naprave taj kolač od dizanog tijesta.

Slavek, ja sam ti više za gibanicu, tj. orehnjaču, a domaćici svi hvalospjevi.

Što će meni pet vrsta germe, pa dosta mi je jedan paketić da napravim orehnjaču.

U to doba meni se ta ideja baš i nije dopala, ali ona je bila uporna pa sam uz njenu pomoć savladala kako umijesiti dobro tijesto za orehnjaču ili štrukle.

Naravno, možete raditi samo npr. orehnjaču, ili možete jedan komad tijesta nadjenuti nadjevom od oraha, a drugi nadjevom od maka ili rogača.

Uzeo sam orehnjaču, a onda spazio pitu sa sirom. Mađarice ću ostaviti za poslije.

Poslije blagoslova hiže i družine lijepo se raskomoti i uz meso iz tibljice, domače čurke (krvavice) orehnjaču i makovnjaču, međimursku gibanicu se skupa zaljeva s pravim domaćim tudumom.

Ovo omiljeno vino međimurskih vinara najbolje se slaže s jelima od bijelog mesa, a predikati se poslužuju uz međimursku gibanicu, orehnjaču, makovnjaču i druge međimurske kolače od oraha.

Uz vino i sokove poslužit ćemo prave domaće klipiće i slance, te poznate međimurske proizvode, orehnjaču i makovnjaču.Ta nam je donacija poklon Čakovečkih mlinova d. d. iz Čakovca.

Uskrs, Božić i gotovo sve posebne prilike u Hrvata slave se uz bogatu blagdansku trpezu, na kojoj ćete najčešće pronaći orehnjaču, makovnjaču i slične tradicionalne slastice.

Svoj dodatan trud i napor uložile su i djelatnice Jedinstvenog upravnog odjela Općine te volonteri na stručnom osposobljavanju koji su zajedno sa svojim obiteljima pripremili tradicionalne slastice, štrukle i orehnjaču te kiflice.