Nutricionistica Body Creatora, Sandra Crnko, savjetovala je Snježanu da pojača unos hrane koja sadržava jod i željezo, a to su kelj i ostalo zeleno povrće, cikla, bijeli luk, morski plodovi, pšenične klice, jaja, riba i jetra.

Dodajte zob, pšenične klice, sjemenke lana i sol po želj, te dobro promiješajte.

Pšenične klice: obiluju vitaminom E, još jednim antioksidansom koji je neophodan koži u periodima pojačanog izlaganja suncu.

Žvačite proso i pšenične klice i školjke za B-1. Vitamin B-3 ili niacin naći će se u kikirikiju, a B-6 u ribi, piletini i lubenici.

Također pšenične klice npr. sadrže najvrijednije biološke tvari u takvom omjeru kakv u prirodi još nije pronađen.

Hrana koja sadrži cistin (aminokiselinu koja stvara keratin), kao što su brokula, pšenične klice i crvena paprika, također može pomoći.

Od dodataka se u shake još mogu dodati pšenične klice, razni začini (klinčići, cimet i sl.).

Vitamin E iz ulja pšenične klice daljnji je značajni sastojak i aktivni princip u Antisklerin kapsulama.

- Uz zobene pahuljice i pšenične klice sa light kefirom za doručak, ručak ti može biti samo juha od pira...

Tako ćete u kvalitetnoj prirodnoj kozmetici gotovo sigurno pronaći neka od ovih ulja: arganovo, ulje ploda divlje ruže, makadamiju, pšenične klice, noćurak, boražinu, ulje sjemenki grožđa, avokado, jojobu kao i uljne macerate mrkve i centele.

Takve su pšenične klice koje se s pravom nazivaju hrana i lijek.

Glavni izvori su mahunarke, jetra, naranče, pšenične klice te od tamnozelenog lisnatog povrća posebno špinat i prokulica.

Također se preporučuje smanjivanje unosa slijedećih namirnica ukoliko je njihov unos pojačan: ječam, kokos, kukuruz, prokulice, pšenica uključujući i pčenične mekinje, pšenične klice i gluten, tjestenina, zob.

Najbolji prirodni izvori su pšenične klice, sojino zrno, oraščići, integralna pšenica, jaja i biljna ulja.

Pšenične klice same ili s nekim voćem (1 jušna žlica 2 puta na dan: primjerice u 11 i 17 sati) brišu umor i daju novi polet.

Za nadoknadu " izgubljenog " željeza preporučuje se crveno meso, iznutrice (teleća jetra), leća te pšenične klice.

Preporučjuju se kvasac, kupus, leća, lješnjaci, neljuštene žitarice, orasi, pšenične klice, soja, zob,...

Klasične recepture sadrže plod divlje ruže (ili macerat centele u tom ulju), neven, pšenične klice, lješnjak, te eterična ulja ružmarina verbenona, smilja, bušina, ljekovite kadulje itd.

Smeđa riža, zob i pšenične klice su druge dobre opcije.

Za doručak se važu pšenične klice, jogurt, med, voćni šećer i vitamini, za ručak se slaže kombinacija jabuka, krastavaca, mandarinki, naranče, banane, ananasa, kivija, rajčice i kruške, a za večeru se na meniju nalaze cvrčci, muesli, lješnjak, grožđice, kuhano jaje, i brašneni crvi.

Za prevenciju: jogurt u koji ćete dodati lješnjak i pšenične klice

Pšenične klice predstavljaju za čovjeka prvorazredan izvor energije, zdravlja i vitalnosti.

Dobri izvori vitamina B5 su: jetrica i bubrezi, meso, perad, orasi, pšenične mekinje, pšenične klice, jaja, šećerni sirup, zob, ječam, grah, kruh, zeleno povrće.

Dobri su i indijski oraščići, pšenične klice, pivski kvasac, mahunarke (leća, slanutak, grah), riba list, piletina...

Međutim, najbogatiji izvori kolina su goveđa i pileća jetra, jaja, pšenične klice, riba, soja i svinjetina.

Pšenične klice predstavljaju za čovjeka izvor energije, bogate su vitaminima grupe B, vitaminom E (vitamin plodnosti) te karotenom (provitamin A).

Neki od izvora bogatih tim vitaminom su meso, mlijeko, jaja, naranče, banane, avokado, brokula, grah, soja, suncokret i pšenične klice.

Ljudi mogu sintetizirati kolin u manjim količinama u svim tkivima, a sva integralna i neobrađena hrana sadrži određene količine kolina, posebno goveđa i pileća jetra, jaja, pšenične klice, riba, soja i svinjetina.

pšenične klice, mekinje, krupica od nezrela žita

Biljna ulja kao npr. ono od jojobe, pšenične klice, sezama i kajsijine koštice smiruju lipidni omotač kože.