Podgorskoga uhvati lagana groznica još na putu.

List što ga je spazio kraj Podgorskoga baci na sto.

Elvira stane tik do kreveta i zagleda se u lice Podgorskoga.

Mir... - prodre iz duše Podgorskoga u kojoj je nastala silna borba, onako po prilici kano kad se grabežljiva zvijer bori sa svojom žrtvom na život i smrt.

Nadaleko bijaše poznata firma čizmara Podgorskoga.

Kudikamo dalje se još raznesao glas fiškala Podgorskoga.

Udovica Elvira saleti Jakoba Podgorskoga iznenada jednoga dana.

Ja sâm sa sobom dođoh načistac, sada do tebe stoji - počeo je nekuda nestrpljivim glasom Laca stupivši do Podgorskoga postelje.

Da bog živi našega oca Jakoba Podgorskoga

Dugo je već tomu što je nestalo drevnoga cimera majstora Podgorskoga, one goleme čizme na kući staroga i poštovanoga Krapinca.

Sada je saznala i grofica Olga osnovu pokojnoga fiškala Podgorskoga...

Dva njezina modra oka, dva sunca opet su sjala gledajući nepomično u Podgorskoga kano da su se vinula iz gustih oblaka na vedru pučinu neba...

Šta želite? - upita Podgorskoga ne baš preuljudnim glasom visok, plećat i jak gospodin kada je Podgorski prokoračio posljednju skalinu u prvi kat.

Sa svim elementima koji bi stali na put ljubavi Jakoba Podgorskoga

Ona pronicavo pogleda Podgorskoga i zagrozi mu se prstima.

Napokon je bilo uglavljeno među Jelenom i novom majkom da će hrabro dočekati Podgorskoga.

Doktor Laca posjetio je Podgorskoga sa svoja dva druga štono se izdavahu plemićima.

Oni osobno i dobro poznavahu Podgorskoga.

Sve se one natrag odbiše od ledena srca Jakoba Podgorskoga...

Napokon za nekoliko dana nađoše slučajno fiškala Podgorskoga.

Na tom povratku upozna Elviru i Jakoba Podgorskoga Dalmatinac Lovro Vidolić.

Kada se imao naći Dalmatinac u njezinu društvu, izmislila bi vazda nekakav posao za Jakoba Podgorskoga, samo da ga ukloni od sebe.

- Zadovoljštinu - vikne on još jedanput iz svega grla i udari štapom po vodi tako promjereno da je voda šinula baš u lice Podgorskoga.

- Ja velim da Podgorskoga treba izlemati.

Gazdarica je doznala da je nova gostinja najbliža rođakinja gospodina Podgorskoga.

Kad god bi ona uzvinula jače glasom i hvatala za srce, na ustima Podgorskoga pojavio bi se komičan smijeh, a pogledavao bi u onu sliku na stijeni.

Uvreda nama - vikahu ilirci dižući se na Podgorskoga.

Koliko je poznam, ona ne ljubi nikoga, a najmanje Podgorskoga.

Kaži mi što ima u Podgorskoga da se čovjek u nj može zaljubiti.

Saznao je za sudbinu Podgorskoga jedan od vjernih mu prijatelja, Wilanski, rodom Poljak.