J.. i tako je zavrsil i 2. razred.. koncerti u hrastu subotama, druzenja na placu.. heh.. fale mi ponekad neki ljudi, al jebiga J... doslo ljeto, ja pocela radit s chichi u dadi.. birtija: P.. to je bilo ono, da si zasluzim neke pare, posto mi je vec bil pun k starci i njihovih prigovora na pare.. i tak je to trajalo cijelo ljeto.. mislim, bilo je doro.. svoje pare sam imala, nisam trebala zicat starce.. po jednoj strani im je to odgovaralo, ali po drugoj strani nikak.. ali jebiga.. moja odluka.. fajrunti u dadi su bili najbolji.. ubiti, poslije fajrunta... standardna ekipa.. 2 decka, chichi i ja.. igraliste frulica, dve, tri, cetri, pet: D.. pa rio onak strgani na pohani sir: D.. pa smo se znali zaputiti i do mobenza i formule.. jebiga.. kaj jos ujutro dela osim toga?: D breza prek autobusne: D: D: D... ali ono, tolko bas ocajni nismo bili: P.. pa je stigel i 3. razred... 3. razred nastavila sam raditi.. starci su se slozili.. tak dugo dok imas donekle ok ocijene, moze.... i tak je to trajalo i trajalo.. moji dan je otprilike izgledal ovako: budjenje oko pol 10... kuhanje kave.. motanje frule.. pusenje.. komp.. odlazak na autobus.. pa prije skole frula.. pa veliki odmor - frula.. nastava gotova - 2,3,4,5,6, fruli.. znalo se zalomiti cesto do ponoci.. sjedenje u predzadnjoj klupi.. ma ludilo.. kome ljepse nego meni.. mislim, nis mi nije falilo.. mislim, lazem.. teoretski mi nije nis falilo.. ali se skupljalo dosta toga.. problemi s starcima su se gomilali.. nova godina prosla.. prekinula s deckom (prije spomenula).. ovaj put je bilo gotovo zauvijek.. probali jesmo, nije islo.. jebiga... ali nema veze, sretna sam jako kaj je trajalo.. novo iskustvo u bilo kojem pogledu J.. stigo je i drugi mjesec... mjesec kad sam mislila da bude se cijeli svijet srusil na mene.. sve je poslo krivo.. pamtim taj cetvrtak kad se dogodilo sranje, ko da je jucer bilo.. i dan nakon toga.. cekanje, cekanje, cekanje, cekanje i cekanje.. nikad nisam bila najbolja curica, ali mislim da su to starci najmanje ocekivali od mene.. nema veze.. proslo je i to.. opet novo iskustvo u svakom slucaju.. i novi decko.. svijetla tocka tog mjeseca.. sve se preokrenulo u sekundi, zbog cega sam se dugo dvoumila.. dani su opet prolazili.. neko vrijeme nisam pusila.. ono, spusila si tu i tam.. tek tolko.. a i previse se sranja desilo, i nekad se nije imalo kaj za pusiti.. jebiga.. slijedili su mjeseci puni svadje.. dan za danom, za svaku sitnicu.. trazili smo nes za svadju.. sjebah ja nes, sjebal on nes.. ali nasli neki kompromis, i sve ok dalje.. i tako se kraj 3. razreda brzo priblizaval.. dosel i kraj.. na maturalcu nisam bila.. ne da nisam smjela il nes takvoga.. jednostavno mi se nije dalo iti.. ni moje cure nisu isle.. a uz takvu rasku kakvu imamo, i plan koji smo dobili za maturalac, islo ih je samo 14 ili 15 (od 33)... zalosno ali istinito.. heh, ja sam imala maturalac u bolnici.. na pedijatriji tocnije.. temperatura, cjelodnevno bljuvanje.otisla doktorici, poslala me na hitnu, poslali me na pedijatriju posto nisam imala 18... dobila 2 flase infuzije, i sobu.. pa hvala.. kvragu... tjedan dana sam bila u toj prokletoj bolnici jao kako mrzim bolnice.. najstarija sma bila na odijelu.. tih tjedan dana bilo je uzasno iscrpljujuce za mene.. drugo najstarije dijete imalo je 5 godina.. sobu sam dijelila s 5 godisnjakinjom i 3 godisnjakom..: /.. mislim, neznam.. ali svi bi poludeli da su na mom mjestu bili.. svakodnevno budjenje u 6.. pa oni odurni wci u bolnici i sranje od kreveta.. i plac plac plac plac plac.. i namrgodjene sestre i doktori koji te smatraju djetetom i nece nis reci.. mislim, jesam, dijete sam.. ali pa halloooo.. nisam maloumna.. i znam vec nekog boga.. blah.. kajgot.. doro, dosla iz bolnice.. i pocelo ljeto za mene.. nova poznanstva, prijateljstva.. heh.. ono, fakat drustvo za 5 J.. svakodnevna opijanja, chillanja.. heh.. super mi je bilo ovo ljeto.. definitivno najbolje do sad J.. drago mi je kaj sam upoznala te ljude, jer su fakat svi super J.. i tako je zavrsilo jos jedno ljeto.. preeeebrzo J.. stigo je i 4. razred... 4. razred heh, da da.. tu sam.. maturantica.. zakon.. ali nekak se bojim svega poslije.. ne tolko zbog ostaloga, nego zbog prijateljstva koja sam stekla u te 3 godine.. a neznam.. budemo vidli kaj bude J.. ima jos vremena.. znam samo da su takodjer dani do sad prosli jako brzo.. heh, napunih 18.. sad si mogu i cigarete kupit bez da me gnjave: P.. heh.. najveca zelja koju sam htjela za 18 rodjendan, ispunila se.. i rekla sam da necu nis vise od toga..

dragi nevene, iako sam protiv te besmislene gomile plastičnih operacija i žutoštampnih naklapanja o nepostojećim cro-celebrityjima, došla sam do spoznaje da si ti dostojanstvena osoba vrijedna respekta... naspram onoj ' prokletoj mačketini '... inđoj:)

Samo je on još mogao biti ovako živahan na prokletoj hladnoći.

Osjećam se jadno, prejadno, potrošeno, gotovo.. ne znaš što imaš dok to ne izgubiš.Ja nisam znala, sad znam.Teško je izgubiti.. izgubiti Nekoga na koga si se mogao osloniti, povjeriti, biti tužan i biti sretan, sve uz Nekoga.Ne znam tko je kriv, zar je važno tko je kriv.nije.barem meni.Ne znam kako se to dogodilo, samo tako, odjednom, nenadano.. I nije mi važno, kakva korist od rasprave i ljutnje kad mi Netko nedostaje.nedostajem sama sebi, jer netko je dio mene, Da ne bi bilo zabuna, ovaj post nema veze s ljubavlju, fućka mi se za nju, za sve... Zašto ne pokazujem svoje osjećaje, zašto sam stalno u toj prokletoj čahuri koja je izvana nasmijana i puna života, a iznutra suha, prazna,.. Znam da nisam sama.Nisam.Ali, kao da jesam.Jesam li dovoljno cijenila prisutnost Nekoga, samo da je ovdje, tu uz mene, kada nitko drugi nije.Samo Netko.Koji mi sada silno nedostaje.I što da napravim?.. ništa... Lijepo sam zaključila da mi se život lagano pretvara u kaljužu.U kaljuži su snovi, nadanja budućnost, sadašnjost, Netko.... evo ovo je bilo za Nekoga, koji je bio moj Netko

Htz Man 1226 Dean Gašparović dakle tvrdiš da je goranova priča otrcana i da je izmišljena... dakle hoćeš reći da u ovoj prokletoj državi vrijede samo oni najbogatiji a ovi jadnici su samo jeftina radna snaga - dobro si rekao, jer kod nas je to tako ali goranova pobjeda je jedina iznimka za ovu državu što znači da ovi odrapanci s ulice kako ih ti smatraš ipak nešto vrijede ma vi samo gledate vanjštinu jebe se svima ovdje kakav je čovjek iznutra proklet iskvaren svijet............ ne kao prvo ja jako jako dobro poznajem marcelu i mogu rec da je ona najbolja osoba koju poznajem, ali isto tako znam da se u ovom show-u bira najbolji pjevač i osoba najbolje karizme a to je definitivno marcela koju normalan covjek jednostavno nemoze ne voljet... a uostalom Marcela ce napravit karijeru to je očito a Kos ima mizerne sanse za to...

Ponekad mislim da u biti volim provoditi vrijeme u ovoj prokletoj, tamnoj prostoriji, samo si ne želim to priznati.

Gubici su milijunski, država ih sanira, a mi koji smo na prokletoj burzi godinama, nemamo kune u džepu, ne možemo dobiti nikakav posao, niti za par tisuća kuna.

Osje? amo se ko mali hobiti u onoj prokletoj gori od Tolkina.

Naime evo ja se skolujem za dizajnera unikatnih objekata, predmeta i nakita od metala, no tokom skolovanja ucim i puno vise od toga, lako bih se uspjela snaci sa svime sto ukljucuje metal i lemilicu, bio to elegantan nakit ili kovana ograda.Moj interes se prosiruje i izvan obrade metala tako da znam raditi i sa drvetom, garaza mi je kao drugi dom.Mogu napraviti taj stol koji spominjes recimo.Medjutim, ja se sa svojom srednjom skolom ne mogu zaposliti apsolutno nigdje bez fakulteta (na koji tesko da cu ici jer s obzirom da je u mojoj skoli struka dominantna dosta kaskamo s kolicinom gradiva za gimnazijalcima a drzavna matura je radjena samo za njih jer drzava ocekuje da ce samo oni ici na fakultet). Cetiri godine svog zivota sam ostavila u toj prokletoj skoli gdje su me zaglupljivali strukom i sada mi je zao sto nisam isla u gimnaziju jer em sto ja necu moc naci posao, em sto sam osoba koja izrazito voli uciti.Da, istina, gimnazijalci su glupi, zato jer strebaju ali nemaju ljubavi prema znanju (tu su zakazali i roditelji i drustvo), ali ti debili ce lako nac posao za razliku od mene (a tu je zakazalo striktno drustvo i sistem). Da, sram me sto idem u takvu skolu jer si do cetrdesete necu moci prisutiti svoj kruh a na kraju od mog zanata nece ostat nista jer ako cu imat srece radit cu ko blagajnica.Drzava je ta koja je zakazala a ne roditelji jer nije omogucila buducnost zanatlijama.Sto ja imam od svog umijeca? Napravit cu unikat koji si u ovoj drzavi nitko nece moc priustiti niti ikoga previse i zanima.Da otvorim obrt? Kako? S kojim novcima? Tko mi jamci da cu imat ista od toga osim ogromnog kredita koji ne mogu ni dignut jer jako dugo necu bit kreditno sposobna, niti ovu sugavu drzavu zanimaju obrtnici da bi dali neki pametan poticaj.Ja mogu znati svasta, mogu znati i pretvarati vodu u vino, ali bez diplome mi to nista ne znaci.A sa diplomom koju cu dobit na kraju ove skolske godine si mogu samo guzicu obrisat

A glazba mu služi i za više od karakterizacije: strukturu filmu daju glazbene izvedbe istanbulskog narodnog ansambla, kao svojevrsnog starogrčkog kora, ne bi li filmska priča ponijela neumitnost tragedije ili točnije balade o prokletoj ljubavi.

Prvi posao bio joj je u jednoj trgovini, pa u pekari, a nakon toga u toj prokletoj mjenjačnici.

On je povod današnjoj prokletoj baladi kojoj sam ja tako nesretan junak... - reče matematik ogorčeno i prisloni se na klupu gdje je malo prije sjedio Podgorski.

U međuvremenu sam morao položiti završni ispit iz znakovnog, odraditi promociju i odglumiti svoju ulogu u prokletoj predstavi koja me je stajala nekoliko rola wc papira i trideset godina života.

- Neprestano mislim samo o svojoj prokletoj nespretnosti.

" Prokleta sikteruša koju sam jutros popio ", pomislio je, " ona prokleta Lupe živi u prokletoj zemlji kave, a ne zna skuhati ništa doli običnu, blatnjavu, mutnu vodu "

Također sam protiv gospodina Barossa, kao i protiv gospodina Van Rompuy, a najviše se protivim toj prokletoj zastavi.

Svi smo se zapravo slagali da ovakvo stanje nije održivo, jedino se nismo mogli složiti u čemu je zapravo problem u konceptu postojećeg ekonomskog sustava kao takvog ili u prokletoj čovjekovoj prirodi.

napokon ozbiljno. ovako je puno bolje. ovo je postala rasprava za inteligentne, napokon... ali meni nije toliko važno tko je ukrao što do sada, to je luda kuča u prokletoj prošlosti. meni je važno da to prestaje u sljedeče razdoblje. i da sljedeči ciklus ulaganja donese radna mista u Zadar, a to znači proizvodnja. ne želim da ovisimo o turistima. nakon gubitka izbora i ulazka u EU Jadranka će biti uhičena, i njena ekipa. pronevjera novca i zlouporaba položaja jesu kriminal, barem u Evropi ako ne ovdje... evo njena želja se ispunjava: kuda Sanader tuda i Kosor.

Nikad kraja toj prokletoj ulici, rekla je sebi u bradu, zagrlila stup ulične rasvjete i povraćala.

Biti zatvoren u ovoj prokletoj ustanovi s ovakvim zlikovcima, ne bi volio biti u Batmanovoj koži (bolje reći odjelu).

... ništa više nema smisla, sve je ovo samo pretvaranje, moj život se samo sastoji od noćnih mora u kojima ja uvijek završim probodena tupim nožem, i to uvijek vidim malo prekasno, i u tom izmaku snage jedino šta pomislim je da mi je uvijek tako, i uopće nemam snage borit se da preživim, jer naprosto nemam zašto... nemam radi koga, čak ni radi sebe... zamutile su mi se oči, al ' ne od suza ili nekvalitetne olovke za oči, nego od popucanih kapilara koje su mi prokrvarile oči... doslovno imam krvave suze, a radi čega, ne znam, jer mi više ništa nema smisla... nitko ne zna što je meni, čak ni ja sama, a ne treba ni znati, jer mene nikad nitko nije mogao pročitati, čemu sad sve to... jbg, nemam više ništa... ako ćemo iskreno, nikad i nisam imala ništa - to sam samo zavaravala samu sebe u ovoj prokletoj sredini... da obučem neku fancy, majicu možda se tako uklopim u bezličnu masu, ili ću jednostavno odustati od svega kao što sam prije namjeravala, ali nisam imala muda, sad me stvarno više nije briga, ne pitajte zašto, jer svi postavljaju samo ta prokleto teška pitanja, dajte mi neki valjan razlog čemu sve to, dajte mi neki razlog da nađem utjehu, da me obmane nešto, jer ja želim pronaći nešto vrijedno življenja... zašto svatko gleda samo na sebe, ta odvratna kopilad, jedino im je važno mišljenje mase, ja hoću pronaći nešto za što se imam boriti... mrzim ovaj prokleti zvuk tišine, ove plave cvjetiće sa 8 latica i osušenim lapovima... ove tamnoplave bobice koje nisu otrovne već samo imaju odvratan okus, ili je to sve u mojim ustima tako prokleto odvratno... imam samo jedno pitanje: zašto? čemu sve ovo? mrzim ovaj okus upitnih rečenica, a još mi je gori ovih potvrdnih... je eš sve to, kad nema razloga... možda to i je moj problem - u svemu tražim prokleti razlog, koji nije ništa drugo nego laž u koju bi možda i povjerovali...

Tada izgleda da sve što u Prokletoj avliji ima glasa urla i viče svom snagom, u bolesnoj nadi da bi, negde na vrhuncu ove buke, sve ovo moglo poprskati i raspasti se, i svršiti na neki način, jednom zauvek.

Tada je počela njegova vladavina u Prokletoj avliji.

I dok su tako u tami pušili, okruženi tišinom noći, Riki je sanjario o tome, da ono što je učinio pederima, učini svojoj prokletoj i brbljavoj staroj i jednom za uvijek zbaci jaram koji mu ona silom nameće.

Nedavnoje dobio jednu od najprestižnijih nizozemskih književnih nagrada - Libris Literatuurprijs - za roman " Prokleti dani na prokletoj kugli ", a ove je godine u Cannesu prikazan i film snimljen po jednom od njegovih naslova.

Šta toliku važnost dajete toj prokletoj Udbi i ljudima koji su radili prljave poslove.

Potražim pogledom blagajnu kod koje stoje neke babe, lagano se i diskretno priključim a za minuticu ospem paljbu: ⠀ žma šta je ovo, j-bem ti b-ga, čovjek ovdje ne može doći na red sat vremena (naravno nasmiješene glupače ne znaju da sam bio malko nestašan i muvao se po radnji sat i nešto vremena i pojeo dvije banane sakrivši koru između pakiranja mlijeka na paletnama), ma ja ne znam koji k-rac tražim u ovoj prokletoj radnji koja nema i r-condition⠀.

Imala san grčeve u trbuhu i onda san bila u bolnici i uglavnon mislili su i još uvik misle da iman upalu jajnika, ali nisu se mogli uvjerit u to jer san ja odbila lječenje i zato san sad doma. uglavnon sutra san opet cili dan u prokletoj bolnici jer triban primat glupu infuziju

Bila sam toliko nesmotrena pa sam mapu s crtežima za moj završni rad nosila po toj prokletoj kiši.

Jos mi je tesko vjerovati da se razgovaramo o toj prokletoj bolestini a ne o mom dolasku u Milano.