Mi rulja iz razreda smo sidili na zidiću iza Zlajinog nebodera.

Ja i mama smo sidili kauču sa nekužitisom.

Naveče smo mi obitelj sidili za stolom u kužini.

Bili prolazi kraz crkve pijan oko 5 sati ujutro (inaće tu je mračno i izlgeda ko iz nekog horor filma) i to ruke uz tilo, glava spuštena i još štuca Alen: Biliiii (a alen je sidia na skale od crkve i riga....) Bili pomisli u sebi: ajme.... anđeli me dozivaju.... šta je sad ovo??? (i okriće glavu) Alen: Ma Bili Alen jeee..... i tako Bili iša kod Alena i zajedno sidili na skalama kod crkve i rigali....

Onda su veliki opet sidili i čitali su svoje čitabe.

Pero je odrastao u Slavoniji zajedno sa mojom starom a poslije je zivio u Trogiru.Prije 20 - ak godina sakrivale smo cigare od njega a sad smo sidili i pricali o dici U setnji il kako je to nazvao Pero " Evo stizu Kurdi ". Tu nam se pridruzila i Mia, njihova najmladja sestra koja je rodena u Trogiru.

Doma su u kužini sidili moj dida i moji roditelji.

Svi side, neki bi tu najrađe sidili do kraja života.

sidili ja i prijatelj u kaficu, kraj nas dvi zenske. ja priden i kazen: " dodite sidite kraj nas "

Nikad me više u životu nisu obuzele emocije nego kad smo izgubili protiv Turske, dok smo svi slavili nismo ni gledali televiziju nakon pogodtka, ali niti 20 sekundi kasnije odma su se " bengalke " počele gasit, kao što se očekivalo ispali smo od Turske, tu noć Hrvatska je bila mrtva zemlja, ljudi su sidili po ulici gledali jedni druge ne bi uopće razgovarali svi su bili tužni par dana.

grozni ste i jedni i drugi.. gosp vitali je omogucia da se zemlja proda norvezanima pa su hdz-ovci skupili potpise da se u perni ne napravi turisticko naselje koje bi svima nama omogucilo posal tokon cile godine onda nasi mladi nebi sidili i opijali se na racun drugih nega bi radili i zaradili.. sramota je da misto u sri lita onako smrdi jer neki ljudi neobavljaju svoj posal... ako cemo posteno gosp vitali svoj posal neobavlja bas kako treba al razmislite malo zelite li vlast prepustit coviku koji gleda samo svoje dupe..

Sve je bilo puno Splićana, sidili su na skalinama, vidili me, skandirali mi...

Bili smo par puta u kinu, dolazio je do mene doma, samo bi sidili i pričali, izašli smo par puta i sa ekipom van... čuli bi se porukama, zvao bi me itd...

Pa su ga vozile do parka di su sidili na šentadi.

Čestitke našima na pobjedi, ali meni je još uvik muka u želucu od utakmice s Interom, ne, nije u pitanju rezultat, nisu u pitanju prljave stolice.. red ispod mene su sidili Norvežani, ćaća, mater i ČETVERO dice, svi u komplatno novim dresovima iz fan shopa, s novim šalovima 6 karata.. ljudi su dali blizu 5000 kuna

A o dinamu, dok god u hns-u budu sidili tipovi poput Vlatka Markovića i sličnih, bit će dinamo protektiran, kako financijski tako i politički.

A danas smo Feđa i ja sidili isprid Bellevuea.

U prvi bi mrak doamćin uzeo sviću u dvorištu zapalio i pokucao bi na vrata, iznutra bi mu rekli« Slobodno ». A on bi unutra ušao sa svičom i reko: »Faljen Isus i Maria čestit nam ili vam Bog i Božić i Isusovo porođenje »a ukučani bi odgovorili Čestita ti ili čestita vam duša od Boga« i stavio bi sviću na trpezu. Tako bi se ponovilo da bi se unila slama. Tada bi počela večera, svi bi se skupili pred trpezom. Ali u to vrijeme su ljudi za velikom trpezom sidili, a žene za malom, i uz svaku majku njena dičica.

vedran, pa arsen pa kreso su sidili za stolom a martina, maja i tesa su bile izmedu kuhinje i boravka zagrlile se i pocele pivat... dok ih je arsen usutkavo da cuju kako ko piva... pa su skuzili da i indira piva pripjev zajedno sa njima: D

ne nego bi i dan dans ka marva sidili u stanu i cekali da van jozek baci mrvicu u usta dok van se dica u vrticu truju unutarnjin i vanjskin narodnin neprijateljon.

Nebrojeno puta mi je reka koliko se iznervira čim čuje lauf, ali jednu večer posli baluna bija je najoriginalniji - sidili smo na zidiću i cugali Pipi kad mi se okrenija i pita: Kakva ti... Pardon, okrenija se i pita me: Gagva ti je rič lauf? Još je doda s gađenjem: Smrdi na snig... 7) Dežurstva su poseban trip.

Sjeli i sidili dva sata... Marija je s guštom gledala male i malo veće balerine, a Ivan je živnio kad se zapjevalio " Zvončiće ".

A ja bio redar pa sam morao ici sat-dva posli po kredu... a kreda di je ona... i tako sam s prijateljem otisa po kredu, ona se pocela smijat... ali pozitivno... i tako... a onda, posli skole, izlazim ja iz skole, a ona ceka doli na vratima i gleda me, ono, znacajno... još sve dobro... i onda se makla s vrata i otisla na drugu stranu, kao ono, malo prije nego sto sam prosao... a onda sam bio siguran... i otisli mi tako u kafic (ja i prijatelji), dosla ona s njenim prijateljicama ubrzo... i onda sam sve zaj.... ne mogu virovat... koji sam ja... uhhhhh.... sjedimo mi za našim stolom, oni za stolom do, između ima prolaz... i nista ja, ne znam sta da radim... i tako smo sidili nešto malo, ovo ono... nista posebno... i zovu one da im fali jedan za igrat tresetu... i ja isa igrat tresetu... e tek sam onda zapravo zasrao (oprostite na izrazu)... ona nije igrala, a ja sam šutia... treba sam je nesto pitat... i prije kraja partije, kaze ona: " idem doma "... A sta da radim... nista... e j bi ga... ma uprska sam sve... treba sam nesto rec prije... ne mogu virovat... a jos sam zna da joj se svidam... a ja... koji sam ja debil... ovo je nevjerojatno... ne mogu vjerovat... zašto mora biti ovako? zašto? trebao sam biti malo otvoreniji... mrzim to... ali problem je i sta je sve bilo prebrzo za mene... pa stala je u kaficu 10 - 15 minuta... mogla je bit malo strpljivija... kao da je meni lako... ali zna sam... ajme... ubit cu se... ne mogu virovaaaat...... shit.... shit, shit, shit, shit........... i šta sad... ma nije to meni samo zbog nje... više općeniti moj postupak... problem je u tome šta bi i s nekom drugom tako postupio.... i nisam si mogao pomoci... ali da je bila malo intimnija atmosfera, mozda jos i bi nesto... ipak sam debil... i sad mi, naravno, ostaje tračak nade... ali nema nade... gotovo je... bilo je prebrzo za mene... ne mogu ja to tako... u tome je moj problem... mrzim to... zašto moram bit takav... ne mogu virovat... da bar ima nade još... a ne znam baš... ne bi se reklo... ne vjerujem, ali necu znat do ponediljka... to je grozno... utučen sam... patim ne zbog nje, zbog neke određene ženske, nego zato što bi tako sa svakom... počeo sam se već i sažalijevati malo... baš sam jadnik... gubitnik... da je bar cekala malo vise... a mozda jos ima nade... nadam se da ima nade... hmmm.. ne zvuci bas dobro... ma nema veze... ionako me nije briga puno sta pisem... prošle su mi glavom i misli poput one, vec klasične: " nikad necu nac curu... ", a i čini se da slijedim to pravilo... pa imam skoro 17 godina... i nikad nisam imao curu... pa ako to nije mizerno... da bar ima još šanse ovde... ali ne znam baš... bilo bi lijepo... ali ne vjerujem... vjerojatno sad misli da sam debil... a i u pravu je... pa ako mi prijatelj uspije nesto sredit... a ne vjeruje baš ni on... a ne mogu ja to tako, sam... znam, rec cete da trebam sam... ali ne mogu... pogotovo ne sad... da mi da broj... hmmm... ali ne vjerujem da ce ista bit... ma skartala me... znam, bit ce drugih prilika, to svi govore... ali ja se više brinem za svoj postupak... da se bar ovde može još nešto napravit... ma vidit cu u ponediljak... i to ce vjerojatno bit poslijednji udarac... eto zasto patim i zasto sam lose volje... jer uvijek upropastim priliku... dokad ja to tako mislim? grozno... užasno... ne mogu virovat... lose, jako... nije mi dobro... padam u duboku depresiju... da bar jos nesto bude... a ne znam vise... spiska sam priliku, i gotovo sad... ali tako brzo... ne mogu tako brzo... pokusavam, nesto sam i napravio, ali ona je ocito zelila vise... a nista od strpljenja... ma ne znam ni sam, sad pisem gluposti, znam da ovo ionako vise nitko ne cita... preglupo... tako sam jadan... ovo je grozno... da bar... lako mi je govorit... a ne znam, mogu li išta učinit... pokušat ću... a što drugo da kažem... boli me, jer uvijek tako upropastim priliku... svaku priliku... a i nije ih toliko bilo... ne mogu virovat da sam joj se uopce svidio... ahh.. ovo je bio duboki uzdah... zapravo... ma necu vise pisat, i previse je ovo... možda je najbolje da prespavam... ali ne vjerujem da ce proc tako lako... idiot... ja.. da, to sam ja... zašto... kako sam tako... ajme meni... ajme... loše je ljudi, loše... tonem... tonem duboko... a ovo nitko ionako ne cita... kako se lako srozati do dna... ovo je dno... bar se nadam da je, da nece bit jos gore... koji sam ja debil.. debil... užas... grozno... ovo je samo primjer... još jedna izgubljena prilika... a tako očito je bilo... stvarno je moglo nesto bit... da ovo, da ono... ne mogu vise... ne mogu vise, dosta mi je svega... jednostavno mi je dosta...

e da je bila iskrena pretvorba... tu je bila najveća prilika... sidili bi meni u Remetincu i igrali na briškulu i trešetu neki..

Tako smo ja i Goleo, uglavnom, sidili uz Bociku i pričali vrlo malo, u sobi je bilo vruće i lagano smo tonuli u bolnički spleen, a onda je uša Baki: Alo

Kad bismo devedesetih sidili kod mene u tvornicu, zna san mu reć: Amo ča, Miljenko, na kafu u misto.

Svi su oni na ovoj stanici sidili i cekali na magarca/kar/bus/prevoz od nekog poznatog tko ce ih odvest od mista do Supetra a od tamo su krenili dalje u bili svit.

Sutra smo mi obitelj sidili u kužini za obidom.

Mama i tata su sidili za stolom i čitali su svoje čitabe.

- Neću ti ni reć kada smo zadnji put sidili ovako za stolom i obidovali - bori se sa suzama Marija.