Da se ja i ti teleportiramo sad u tu Kalesiju, neke tamo Lopare ili Žepu, sidnemo u neku kafanu popit šta, ti bi mi reka " Ksiane, ajmo mi lagano odavde, neka me jeza hvata, svi nas čudno gledaju... "

" Teleportiramo " se i ulazimo u srednje uho.

Pa nisu ovo Zvjezdane staze pa da se teleportiramo

Kupujemo karte za žicaru, uskačemo i pomoću 3 žičare teleportiramo se do ispod doma Rifugio Gnifetti (3647 mnv).

Rekli su " nije bed kad si teleportiramo ljude, materijaliziramo hranu, letimo brzinom 10 puta većom od brzine svjetlost, prolazimo kroz svemirske crvotočine i ratujemo sa škvadrom koja izgleda kao banda prepariranih vijetnamskih bradavičastih svinja s ljudskim nogama i porno-kitom, ali ovo je stvarno neuvjerljivo.

Bit će nešto, a teleportacija, offtopic, znam, ali nekako ima veze s ovom temom jer je u košu s onim stvarima koje volimo u filmovima, knjigama, igrama, je nemoguća jer moramo umrijeti tijekom transporta, nema načina da se teleportiramo i da ne umremo osim ako ćemo se kopirati, stvoriti (bezdušnu?) verziju sebe negdje.

Ne razunijem ni ljude tipa Vale, haloo pa kaj se teleportiramo sa ulaznih vrata drito u stan? Ne prljamo zajedničke hodnike, lift, stubište cipelama, vodom, smećem

Padaj kiso, padaj, london plavi i u jezero ga pretvori:) Sad malo o danasnjoj epizodi.Vrlo dobra epizoda, slazem se da je data spasija stvar, inace gledajuci ovu epizodu pale su mi na um neke stvari kao.Da li su osobe koje se teloportiraju samoubojice a kad se ponovno sastave da li njih mozemo smatrati istom osobom, ili neciju strukturu drzimo u medjuspremniku jedno 300 godina i onda ih integriramo, hoce li njihove molekule to izdrzati.Da na kraju spomenem i teolosku stranu, kad se teleportiramo onda zapravo recimo privremeno umiremo onda cemo moci sa sigurnoscu rec da li dusa napusta tijelo