Nesvesno vikanje prostota?

Kakvo je ovo vikanje i lupanje u bubanj?

Provela sam puno vremena sjedeći ovdje i slušajući njezino vikanje.

Prvo vikanje, a sad saginjanje.

Pod molitvom ne mislim na vikanje, mumljanje i svinjsko valjanje u vjerskom zanosu.

"I tako sam svoj šešir, koji je mnogo sezona čvrsto stajao na mojoj glavi, podigao u znak divljenja gđici Harrington. Slobodan sam za ples po ulici i vikanje sa krovova".

(vikanje i plakanje)

Nije lako prepoznati vikanje.

Ovo vikanje ničemu ne vodi!

Imaš tako muško vikanje!

Očito je da ima problema, a vikanje neće pomoći.

Kakvo je to bilo vikanje?

Posluga je čula vikanje.

Kapetane, kakvo je to vikanje?

Nije to lako. Uvijek stupanje, vikanje, režanje.

I svo ovo vikanje, susjedi će misliti da te tučemo!

Nema razloga za vikanje.

Prestani da vičeš! Ako nastavite da vičete, otac će vam dati razlog za vikanje!

Neprestano vikanje tuljana." Umrijet će!

Realno je njegovo vikanje, sa suzama od sreće, na mojim rukama.

Bilo je to samo vikanje.

Bio je unutra dva sata. Čuo sam vikanje kroz pregradu.

Glas je bio iz drugog stana, jako je teško odrediti čiji je to glas, a kamoli vikanje.

Ovo je crkva za vikanje.

Ovakvo ih vikanje zastraši.

Histerično vikanje je bilo svuda kao kod kakvog rituala.

Nedostajat će ti vikanje? Da se sramiš pred igračima?

Očito ga ne plaši tvoje vikanje.

Neće me zadovoljiti skakutanje i vikanje:" Naprijed, naši"

Ok, shvaćam da je ovo probno iskustvo, ali ne vidim kako vikanje na mene može pomoći.