evo ljudi, ovo je moj prvi post, i nisam spreman nista posebno napisati, jer se zurim na wc, a kad je covjek pod ' stiskom ', znate i sami kako je to, nije lako onda koju pametnu srociti

Ukipim se, niti ne trepćem, samo zurim u taj jako poznati i privlačni lik: na njoj je lagana crvena košulja bez rukava, ugurana u traperice, kosa joj malo duža, ali još uvijek onako lijepo, poput slike, uokviruje njeno lice.

Sada se zurim do djevojke, dok se macak uporno nastoji ugnijezditi u mojemu krilu...

Jer upravo zurim i na svoj zadnji sastanak katehista, i oprostaj i sa njima... Jako mi je emotivno i dirljivo to sve... I doista, kao da mi se srce cijepka na sitne komadice... Nisam se nadala da ce biti bas tako...

Znalo mi se događati da umjesto da plačem, satima zurim u prazno.

Da ne bi ispalo da samo zurim u Dr Phila jučer navečer odgledah dokumentarac o Robertu Rauschenbergu, američkom umjetniku druge polovice 20. stoljeća.

Samo kad navrate starci sam malo u frci Mičem limenke piva i prašinu s knjiga I s bolom na licu zurim u skriptu Dok mi ne uvale lovu, skupe veš i odu

Cura: bok, dobro sam, sorry al zurim...

Dosao mm zivcan, nervozan - ja sutim kontam necu jos dodavat vatru na sve to... otisli na kavu on igra igrice na laptopu ja ko kreten zurim u tv.

Pitam se za vrijeme jutarnjeg brijanja i zurim u svoje neispavano lice, koje mi uzvraća pogled nemira.

yel se neko seca posta od pre godinu dana? happy hentai ili tako nehto.. ne? ma nema veze.. enivej, yuche mi e bio rodjendan i ladno sam dobio za poklon dva dvd.ja na kojima pishe " Happy Hentai ":) dodushe ne razumem bash ni zashto bi mi ljudi poklanjali neshto kad i nisam bash slavio rodjendan, nisam se potrudio ni tortu da napravim. tj - ne da je napravim, vec da maltretiram kevu da pravi:) kad smo vec kod poklona dobio sam i ogromnu nozekanju (koja ima svoju istoriju, pre dve godine sam se razmishljao da li da kupim tako neshto, kad smo bane, neuro i ja bili u beloj crkvi, odmah posle mog izlaska iz vojske, pa nisam kupio ali bane jeste pa nismo mogli da verujemo da postoji toliko ogroman i oshtar noz, isekli smo se samo od njegove tezine, drzeci ga u ruci. deluje kao deo klingonske standardne opreme), a dobio sam i kecelju (pa da vezbam po kuhinji da se lakshe ozeni valjda, samo shto sam ja vishe u fazonu da se udam, za neku sa stanom/kucom i kolima, i sl, a ni to chak ne zurim) i malu sholju za chaj.. mada smisao rodjendana, naravno, nie u poklonima..

I dok zurim u zrcalo i dok gledam u bezdan.

Ima u nas u selu jedan mali, neznam sta je kvazi generalcic ili brigadir, dodje u slo i uvik zuri, kazu da ima obrt i stan/cuvaju mu stan/u Zagrebu i uvik zuri pa mu se i roditelji cude... stani mali ali on zuri; kad tamo pijaca i guslarske pisme i spominju njega i herojstvo/djava ti odnio pare/i nes ti moj brate, Zagrebe zurim k tebi i srica je za nas sto ih je vise u Zagrebu... zamislite kakva bi hercegovina izgledala danas da joj vrate Bandica, Rojsa, nekakvog Bruna, pa Sopte, Jelice... itd; sta bi bio od imotskog da vrate Zuzulove, neka ih u Zagrebu, razumite a doli nek dolaze samo na godovinu ili da se svi nasi " oslobodioci " vrate u Sinj... Simaci sinovi d. o. o. pa Kotromanovic i sinovi pa Krsticevic i babe.d.o.o pa Norac, Cikara, itd... neka ih u Zagrebu

Šutim i zurim u orošenu čašu piva.

Jednog se vrućeg jutra probudim i zurim u mrak, osluškujući pored sebe Leonino disanje.

Prizor: ležimo, Boxy s lijeve, Nina zdesne, ja u sredini, oni žmire, ja zurim u plafon (kojeg zapravo, nema).

Strah me.. a ne znam zasto.. velika nesigurnost u nesto sto sam zapocela.. i to mi se ponavlja drugi put.. a bilo bi vec vrijeme.. iako kad pogledam moje vrsnjakinje su jos uvijek pod roditeljskim okriljem i ne pada im na pamet ozbiljne veze, a kamo li brak i djeca.. jel to znaci da se ja opet nekamo zurim a ne bi trebala.. mama me upisala u skolu godinu ranije.. i sama je priznala da je to bila greska.. jer ta jedna godina djetinjstva mi jako nedostaje.. prerano sam odrasla.. i sad ovako velika jos uvijek volim crtice i slicice s likovima iz crtica i medeke i srceka i leptirice i sve sto je slatko i djetinje.. i ne zelim odrasti.. zasto svi hoce od mene da odrastem.. pa nisam jos tak stara.. imam samo 22 godine.. moji vrsnjaci jos uvijek lumpuju po vani i pijance i boli ih briga za posao, brak, djecu.. to im je zadnje na pameti.. samo sam ja izgleda ozbiljna od te generacije.. a opet, nesigurna sam sa svojim izborom.. je li to sljedeci korak u mom zivotu.. trebam li se udati i imati djecu.. nekako za mene jos nije vrijeme tome.. ponekad se osjecam kao da je i zelim imati dijete svim srcem.. a ponekad kao sad me uhvati panika da sam jos prebalava za to.. ne znam hocu li moci podnijeti sve te odgovornosti.. to je previse za mene..: ((Zelim jos milijun crtica odgledati.. preselila sam se od kuce.. al stalno se vracam.. jer mi je dusa jos kod kuce moje ostala.. i fali mi mama i moje seke.. i tuzna sam.. jer sam sama.. a nisam navikla bit tako bas sama.. necu odrasti.. necu jos.. i ne znam zasto su svi navalili na mene oko tog braka vrazjeg.. pa prebrzo je to dovraga.. pustite me na miru.. ja sam jos jedna mala razmazena djevojcica..: (((

- Što je? - upita Liza i shvatim kako već dugo zurim u nju, pa brzo otrgnem pogled.

pisala bi tu jos, ali zurim tako da, ako nije prob, molim odgovor na pitanje;) pozz

Odjednom sam postao svjestan kako mora da stojim već barem pola sata pored prozora i zurim u žmirkajuće zvijezde.

eh. vidjeh danas nesto najodurnije u zivotu. toliko i nije odurna sama cinjenica vec skretanje paznje na tu cinjenicu. prolazim ja gradom nesto zurim i vidim navazda baustelaca. nista spesl to je vec rutina ode. i kako prolazim vidim neki stari sam. ja normalno prodjem ali padne oko na nesto: stari je digo majicu pa se vidio stumak kojeg ne mos falit. nije to pivski stumak. to je pivska-bacva stumak. nista spesl isto. ali-stari digne majicu jos vise kako ja prodjem i pocne lupkat rukom tj. pljeskat po tom cudu kao da je ponos. ja se onako blago sokiram i malo " zao mi vas " smijehom. zar ljudi ne kuze da je egzibicionizam zabranjen??? i zar ljudi ne kuze da je ona: da zene vole plocice zivile bi u kupaoni nije istinita??? pa me to navelo na razmisljanje. otkad to ja volem plocice... eh. bilo je to jedno ljeto. mislim 8. raz. bili mi na otoke. i kako nas iskrcali vidjeli u jednom baru after beach party. i stali mi dica da vidimo kako se veliki zabavljaju. plesalo se puno, svi muski bili isti, crni, nabildani, plesali... ali jedan nije plesao. u sredini je samo stajao. i uglavnom znate onaj slow motion kada nekoga u filmu osvijetli svjetlost. to se dogodilo.:)) imao je crnu kozu... kosu... velika ramena... i vidili se kosti... i muske grudi () a dolje... paket od dobrih 6 misica a dolje jos mali par... uhhhh. to je bila ljubav na prvi pogled.:) iako sam tada bila zaokupljena deckima sa malim blijedim ramenima i ravnim trbusima pomalo izbocenima kao u africke djece to se nije dalo izbrisati iz pamcenja. nisam ni znala sta su one izbocine. dok nisam dosla u srednju skolu. malo sam se vise zanimala. dok su druge govorile o prelijepim ocima ja sam stalno razmisljala o tom kamenom trbuhu. i tako nacujem da jedan decko ima plocice. ja kazem ne serite. a oni da. i isli mi pogledat. tada je prijateljica bila zaljubljena u jednog decka koji je treniro sa tim pa smo isle pod krinkom da ta cura ide pogledat svoju simpatiju. a izasli smo sa cinjenicom da sam se ja zaljubila u onog decka sa plocicama. vidjeti to na decku od 17 godina je bila prava rijetkost. a ja sam to znala cijeniti. i nikada mi se to nije dogodilo ali taj tip mi se pojavljivao pred ocima cak i kad sam ucila matematiku. a to je uzas kod mene. nemojte me smatrat plitkom ali to su ta doba. i poslije se dogadjalo svasta necemo o tome. i onda neko kaze da zene ne vole plocice... o dragi moji vole vole. toliko da su spremne podnijeti mnogo toga kao sta je los nos ili klempave usi...:)

Jednom Ona ce biti zena I zato sto ce dotle kao proslogodisnje poplave Proci sve njene djecije bolesti Ja i zurim da napisem: Jednom Ona ce biti zena, Sa zeljom Da sto duze ostane ovo dijete.

I tak, sjedim si ja i opet zurim.

Ponekad stvarno zaboravim, pa satima zurim u nebo.

Ajd toliko za sada, zurim se, ima danas dobar tulum...

Kaže mi ta osoba kad stojim i zurim u nju sa sajko pogledom: A ti si radio tamo?

Spustim rucnik, oslonim se objema rukama na umivaonik i zurim u samu sebe, a zurim u prazno.Gledam se i ne vidim.

Promatram losose i halibute na tržnici to su možda oni koje sam ja mlatio lopatom u spremniku s ledom, nasred Beringova mora Avione, slomit ću ti krila pjevam dok zurim u oblake koji su se toliko spustili da bih ih mogao praćkom gađati.

Potaknut tvojim pozivom na dijalog o ravnotezi ovih dana protice kroz moje male sive stanice dosta potsticajnih misli s tim u vezi. pa se zurim to podijeliti da ne izblijedi.

sama sam dok zamišljeno zurim u nakrcane šarene izloge. sama sam dok odmičem neobuzdanu kovrču s tvog orošenog čela... sama sam dok spremam tek pročitanu knjigu i dok pišući ovo upijam upitne poglede prolaznika.