A ja samo što ne ridam

Ne mogu više pisati, evo ridam i sad... mislila sam da će mi bit lakše ako napišem, ali evo sam sad još nesretnija... cijeli tekst imate ovdje.

Prepustim se suzama, ne mareći za poglede vozača oko mene, ponekad ridam i jedva se zaustavim.

Klasičan prizor: ja ridam u jastuk dok se vrti odjavna špica, a on me grli govoreći da Brad Pitt nije za stvarno umro.

Plachem, ridam, jecam, narichem ni suza vishe nema - kakav smijeh Zorane, chim Hebranga vidim muka mi je od placha, a grupa ugursuza - KOS-ovka, Milin-ovich, Schuk-er, Heb-rang i drustvo dovodi me u ochaj, histeriju...

i šta lažem, pa u biti sam totalna cvilidreta, gora od onih derišta šta bi im čvoruge palila. čudo da nisam još ni jednu pokupila. ljudi plaču jer su nesretni jer se u njima nakupljaju otrovi a ja jer je baba na šalteru bila bezobrazna i odbrusila mi. ma odbrusila sam i ja njoj al nema veze, ridam. jer mi je žila ispod nokta iskočila a nikad nikom nije tako iskočila i ne može me se uvjerit da je to totalni bulšit. i ako mi tata kaže da je sretan ja ću i dalje plakat tu i tamo jer ću mislit da je nesretan. jesam li ja zaostala?

Sad u sebi ridam sjedeći u Lisinskom i slušajući Wagnerovu glazbu ili što se već daje.

Sve do onog trenutka kad bi me sjećanje vratilo u neka davno umrla vremena, i kad bih osjetila potrebu da plačem, ridam, bez ograničenja i bez glume.

Zamisli da je došla rodbina ili prijatelj preminulog a ja mu, odjeven u ženu, ridam na grobu. "

Normalno je da cmizdrim na " Caruso ", ridam na " I will survive ", ali da slinim na " Hello " Lionela Richiea i harfu fakat je otkrivenje.

Sve ridam od plača i obečajem da ću se popravit samo nek kaže sucu da joj je ta šljiva ispo oka i što joj fali par zubiju zbog tog što se poskliznila na sapun u kupatilu.

Ovako skužih da mi je utrnula desna noga od nepomicanja, rigor mortis ukočili mi se ručni prsti, a pošto tako lako ne ridam nad filmovima emocije i užasa (osim u Odiseji 2001 kad gase Hala, a ovaj počne pjevušit Daisy i nad pjesmama Tome Zdravkovića, ali nije Toma film pa se ne računa) umjesto suza spretnom brzinom vrtih žvaku oko malog prsta, maltene ko da predem vreteno u Trnoružici.

Il stanem pod tuš i ridam ko blesa bez straha da će čut susjedi i zvat one ljepotane u bijelim odorama sa simpa košuljicama koje imaju malo poduže rukave koji se, radi poboljšanog stilskog dojma, vežu na leđima.

nekidan, zateknem sebe (zateknem, da) kako ridam u kadi dok voda teče i grizem ručnik da se ne čuje... možda je to bio neki mini slom živaca: zubo: ali znam da nije dobro. znam da nešto triba promijenit. znamo da nešto triba promijenit i znamo ovo: u kreditima smo do grla još 3 godine i do tada nemamo di i nema manevarskog prostora.

Nije da rijetko ridam, ali kad ridam, onda doista imam razlog.

Pa revem, ridam, šmrcam, kukam, čak se ni ne trudim biti tiha, a super je što akustika crkve sve to nekako ublaži pa sve na kraju zvuči nekako skroz ok, diskretno, čak i prikladno.

Nastavljam čitati, opet ridam sve dok me ne omete telefonski razgovor iznad glave

Obečali su nam snijeg za vikend, ne znam dal da plačem il da ridam.

Razmišljala sam samo šta ću ja tih 7 dana jesti, šta ću sama tam raditi, da li mije uopće potrebno ići, da li uopće želim ići... jedino što sam u tom trenutku htjela je da probudim Glavnu i da joj se rasplaćem (2 put u tjedan i pol da joj ridam zbog nečega)

Ridam ko luda, Bože daj mi snage, ako ti misliš da tu snagu imam daj mi snage... zovem muža..

- " Mogu ja sad da idem. " - sve ridam od plača

Dugo vremena mučila sam se sama sa sobom zakaj ne plačem i ne ridam na sprovodima iako je riječ o meni vrlo dragim ljudima i zašto kad mi netko javi da je netko umro ja jednostavno ne reagiram sa tolikom emocijom s kojom bi valjda po nekim nepisanim pravilima trebala da, danas sam se vratila u Metropolu da odem prijatelju na sprovod koma, da, mlad čovjek, ni imal ni 30 vtopil se na Jarunu.. kak nemam blage al bit će da je srce kad je kipući skočil v hladnu vodu bilo naroda, znanog i neznanog, ne preveć, iako zamjeram nekima kaj se nisu udostojili dovuć svoje riti na Krematorij i cijela procedura za pol vure gotova i narod se razbježa kući familija u komi, buraz mu se jedva drži.. katastrofalna scena uobičajena za ovakve događaje

Mislim, drago mi je i hvala Bogu da nisi plakala, ali mislim... zašto? ona odgovara: Pa nemam razloga, fino mi je u životu, zadovoljna sam, bilo bi pravo nezahvalno od mene da plačem, jer kad vidim kako neki ljudi koji imaju baš razloga za plač, ostaju jaki, bez veze mi da ridam na pravdi Boga.

Plačem, ridam, vrištim u sebi, tučem u drvo svom snagom iako je ono od mene metar udaljeno

Znam da je to samo tepih i ruku na srce, koštal je 5 eurija, ali ja sam se od muke rasplakala ko ljuta godina, nikak se smirit i plačem i ridam nad tepihom, gladim kaj je od njega ostalo

Umjesto da ridam i tražim zadovoljštinu za nanesenu bol, upitah ja njega da li je sve u redu.

Neki put kad krene cendrati bzvz i nemogu ga smirit, krenem i ja plakati: kleknem, ridam, trljam oči, pravim se da plačem i jaučem " S. neće slušati mamu, mama je tužna bla bla bla ".

Ridam i placem jer sam ponovno pukla.

Horoskop mi je takav da legnem u mrak i jebeno ridam dok ne crknem, ne dobijem srcani, mozdani ili slom zivaca.

E to mi zao: bonk: Azra, Kulusic... placem, ridam...